О имитирању и рецитовању

О РЕЦИТОВАЊУ И ИМИТИРАЊУ  НА РЕГИОНАЛНОЈ СМОТРИ РЕЦИТАТОРА 2018. У НКЦ-У. ШТА ЈЕСТЕ ПЛАГИЈАТ     Овогодишња регионална смотра рецитатора у Нишу протекла је у знаку плагирања. Покушаћемо да у светлу наведених догађаја у НКЦ-у објаснимо ову све учесталију појаву међу „рецитаторима“ и њиховим менторима, те да укажемо на њене далекосежне етичке и естетичке последице у формирању личности младих. Плагирати у рецитовању је могуће, као што је могуће преписати туђи текст (добрим или лошим рукописом), опонашати туђ начин говора и гестикулацију, те имитирати нечије певање (такође успешно или мање успешно). Опонашање и имитирање деца уче још у најранијем узрасту, при чему чак и она имају свест да то није исто што и понашање и извођење. Имитација је, наравно, дозвољена када је не представљамо као сопствену интерпретацију. Али на овогодишњој смотри рецитатора у Нишу у млађем узрасту прву награду за рецитовање добила је управо имитација. Награђено дете је, како се то данас популарно каже, „скинуло“ с интернета сјајну рецитаторску интерпретацију вишеструке републичке победнице Јане Лукић из Ваљева. Реч је о песми „Ловац и лав“ Душана Радовића, с којом је Лукићева победила на Четрдесет осмој смотри рецитатора у Ваљеву 2016. године. Када након њеног рецитовања слушалац (који не мора бити стручњак, а стручњак поготово) чује нишког ученика, одмах може констатовати да је у другом случају реч о имитацији, и то без икаквог уношења емоција и личног става. Прекопирана је читава интерпретација: темпо, паузе, гласност, чак и интензитет и промена интонације... Да није реч о рецитовању него о имитирању сведочи чињеница да бар педесет посто ученика са регионалне смотре може да изведе исту имитацију бар једнако (ако не и боље) од првонаграђеног ученика уколико преслуша рецитовање Јане Лукић неколико пута. Једино што се није могло прекопирати јесу снага и уверљивост казивања – а то је управо оно што изазива естетски доживљај код слушалаца и представља саму суштину уметности рецитовања. Да не бисмо замишљали какву то уметничку снагу носи интерпретација ученице из Ваљева ако је једна њена бледа копија донела победу ученику из Ниша, послушајмо Јану Лукић на следећем линку:  <https://www.youtube.com/watch?v=QSymPcEOkcs&t=198s>. Шта ће се десити када представник Нишког округа на смотри у Ваљеву прикаже оно што је из Ваљева прекопирао, можемо само да замислимо. Овакве патолошке појаве међу децом још нису санкционисане ни од стране наставника/ментора, ни од стране родитеља, нити пак од стране стручног жирија. Напротив, подстицане су: имитатори се награђују, а рецитатори који доносе песме на оригиналан начин бивају кажњени. Као у Кишовој „Причи о Мајстору и Ученику“. Отуда све већи број ученика и њихових ментора трагање за одговарајућом песмом и креативан посао припреме интерпретације (који подразумева примену и напорно увежбавање свих побројаних елемената – од темпа, пауза и акцента до интензитета и интонације) замењује трагањем по интернету за туђом духовном својином и увежбавањем технике имитације. Тако се, ето, ситуација поновила и у средњем узрасту, када је трећенаграђена ученица имитирала победницу са регионалне смотре од пре две године (што се може видети на линку: <https://www.youtube.com/watch?v=vAMs8ZZsnTo>). Али врхунац изругивања овој племенитој манифестацији учињен је када је иста та имитирана ученица, иначе одличан рецитатор и вишегодишња победница регионалне смотре у млађем узрасту, на овогодишњој смотри у Нишу поновила ту своју победничку интерпретацију у средњем узрасту и за то поново добила прву награду! То се у науци и уметности зове аутоплагијат и подлеже етичкој одговорности. Онда се ваљда подразумева да исто није дозвољено чинити ни на смотри рецитатора, ако је сматрамо уметношћу? Уколико је, међутим, то дозвољено, зашто и други такмичари не би понављали своје добре интерпретације са претходних смотри?! То бар не захтева ни труда ни времена. И тако укруг, док сви који ту смотру прате и у њој учествују не науче напамет оно мало оригиналних интерпретација што се још може наћи на интернету, а после их могу понављати као папагаји: у дуету, терцету, квартету, хорски. И док се не усмрти креативност и дух и оно мало младих рецитатора и наставника који подижу глас из мртвог мора и још имају слуха за „поезију ради људске душе“, како је захтевао Настасијевић, те пред том поезијом и том душом осећају естетичку и етичку одговорност. Када је у питању млађи узраст, жири ове смотре у тренутку доношења одлуке по свој прилици није знао да је реч о имитацији. А да ли је то знао када је у питању трећенаграђена ученица у средњем узрасту? И да ли је неко од чланова жирија, или бар водитељ програма, који је већ низ година иста особа, приметио да други пут награђује истог рецитатора са истом интерпретацијом „Дрхтаве песме“, није нам познато. Тек, реаговао није нико. Да ли ће исти или неки други стручни жири пажљиво размотрити аргументе и усвојити приговор оштећених рецитатора – а то су сви они учесници ове смотре који нису имитирали туђе или понављали своје интерпретације – то ћемо видети. Неспорно је да од њихове одлуке зависи и животна лекција коју ће ученици добити и природа будућих смотри. Уколико не дисквалификује имитације и, у складу са својим овлашћењима, не позове њихове менторе на моралну одговорност, рецитатори ће одустајати од свих такмичења. Тако бар неће давати легитимитет оваквим манифестацијама. Укратко речено, смотру рецитатора замениће смотра имитатора.

Мирјана Бечајски, доктор филолошких наука и мајка оштећених рецитатора

Предраг Барјактаровић, професор српског језика    Kontaktirajte autora peticije