Да нови мост у Новом Саду добије име по Тибору Церни хероју са Кошара

Не постоји личност у новијој српској историји и времену у коме живимо која више заслужује ту почаст од двадесетогодишњег хероја са Кошара Тибора Церне, оног који је бранивши Србију 1999. године, свесно положио свој живот за животе својих другова и земљу коју је толико волео. Србија и Војводина, Београд, Нови Сад, Ковилово и Дебељача, српски и мађарски народ и сви грађани наше земље – заслужују да чувају успомену на оног који симболизује најбоље што је наша земља икада дала, на жртву стотину и осам Обилића са Кошара и све који су у векове своје животе полагали за слободу, Србију и будуће нараштаје

Тибор Церна се опростио од затечених другова, па устао и викнуо: ,,Усташо! Ајде, пуцај ако си јунак, ја те чекам!” Обарач је повучен. Метак из снајперске пушке је погодио Тибора право у грудни кош.

Чули сте за пакао Кошара, највећу битку током бомбардовања Србије 1999.
Више хиљада непријатељских војника, за које су у нашој војсци утврдили да су припадали тзв. Ослободилачкој војсци Косова, али уз подршку специјалних снага НАТО алијансе, налазе се са једне стране ове приче.
Они су, уз подршку артиљерије албанске војске, почели 9. априла 1999. напад на реон граничне карауле Кошаре, не би ли пробојем отворили пут за копнену инвазију.
Такав продор у срце наше јужне покрајине имао би страшне последице по српску војску јер би се непријатељ, као клин забио у средину територије, а несметаним довођењем појачања могао да делује даље како му воља.
Кошаре, зато, нису смеле да падну!

5307941F-41C2-431A-9467-7DBDF2EF1803.jpeg

9D21C28C-FD90-4A7E-81EF-9DF17C370E3F.jpeg