петиција о отетим бебама

СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ,  ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, МИНИСТАРСТВУ ПРАВДЕ  РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ     

На основу чл.56 Устава Републике Србије ми доле потписани грађани подносимо и захтевамо одговор на      

                                            П Е Т И Ц И Ј У  

за доношење Закона о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце за које се сумња да су нестала у породилиштима Републике Србије

 Држава до сада није поступила по  пресуди Европског суда за људска права у предмету Јовановић против Србије  (број представке 21794/09),  зато што  је препорука ЕУ да се само  Законом о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала у породилиштима у РС могу решити компликовани друштвени односи који су настали  услед  постојања сумње већег броја родитеља да су им деца отета и конфузног и незаконитог  рада  државних институција (породилишта, матичних служби, полиције). Скупштини Србије је поднет предлог  Закона али до сада исти није донешен. У међувремену је од стране Владе РС формирана  Комисија о испитивању поступања државних органа у расветљавању  пријављених случајева нестале деце у Републици Србији. У недостатку Закона само ће се створити нагомилавање проблема у друштву по питању сумњи родитеља да су им деца  отета непосредно после рођења.  У Комисији седе представници државних органа који су били дужни да примењују позитивне законске прописе на постојеће случајеве а пошто то нису радили (нису решили ниједан слулчај)  те не може се очекивати да ће Комисија у року од две године дати било какве резултате јер рад Комисије није одређен Законом о комисији већ одлуком Владе. Без Закона о Комисији, као што је сада случај,  прича о Комисији ће остати само прича јер Комисија као привремено радно тело Владе нема овлашћења да се меша у рад правосуђа тако да то није пут решавања овог проблема већ пут одуговлачења и нерешавања овако важног питања за грађане РС. (не само родитеља који су поднели пријаву да сумњају да су им деца отета већ и грађана који тек треба да постану родитељи)

Држава може да реши питање  „несталих, отетих и продатих  беба“  само ако се донесе ЗАКОН О   УТВРЂИВАЊУ ЧИЊЕНИЦА О СТАТУСУ НОВОРОЂЕНЕ ДЕЦЕ ЗА КОЈУ СЕ СУМЊА ДА СУ НЕСТАЛА ИЗ ПОРОДИЛИШТА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ  СА УСВОЈЕНИМ ПРИМЕДБАМА КОЈЕ СУ ПОДНЕТЕ ОД СТРАНЕ РОДИТЕЉА. (не од стране контролисаних  руководстава  Удружења  родитеља). Најважнија примедба родитеља  је да се у Закон унесе да се установљава  ДНК регистар родитеља који сумњају да су им деца отета, али само као њихова добровољна донација у форми доказа који ће се користити само за случај ако се било који други грађанин ДОБРОВОЉНО подвргне поређењу. Противно је Конвенцији о људским правима да се врши проналажење деце преко простог утврђивања подударности узорака родитеља са узорцима ДНК базе установљене по постојећем Закону о ДНК становништва.  Предложени Закон о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у РС  први пут нашу децу третитају живима а не умрлим лицима. То је велики помак државе јер се први пут признаје да је отмице деце по Србији било и одређује се надлежност судова да само судови могу одлучивати о стастусу наше деце тј .да ли су умрла или жива. У случајевима где нема доказа о смрти а што је у већини случајева таква лица се морају сматрати живима. А када се у судском поступку утврди да су нам деца жива,  обавеза  државе по садашњим законима  и по предложеном Закону треба да буде ( а није предвиђено )  да  нам  се деца траже и прнађу. Држава не сме да   дозволи да се нестручан рад у здравству, правосуђу и безбедности   понови на уштрб грађана, тако  да се у будућности не би смеле  толерисати процедуралне грешке у тако важној области као што је утврђивање рођења и смрти. Сматрамо да предложеним Законом  треба да се регулишу сва садашња и будућа стања тако да никоме никада не падне на памет да својим незаконитим радњама дозволи да постоје  родитељи који имају сумњу да су им деца отета и продата. Поставља се питање  шта да ради родитељ код којег се сада или у будућности појави основана сумња да му је дете неспоредно после рођења отето и продато? Преложени Закон треба да одреди поступање у таквим случајевима  и родитеља и државних органа а што нема у нацрту Закона. Скрећемо пажњу на добре стране Закона о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Републици Србији: Прва добра ствар је што нацрт Закона даје предност животу, а не смрти, јер децу чија је судбина неизвесна третира као жива бића! Само Закон може решити нагомилане, а нерешене друштвене односе, ако је заснован на стандардима поступања који важе за целокупну правну област трговине људима у овој области. Још увек имамо законодавство које је изнуђено пресудама Европског суда правде у Стразбуру јер  државни органи не примењују постојеће прописе. Захваљујући  предлогу амандмана поднете од стране родитеља Нацрт Закона о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Републици Србији,  био би  у складу са одредбом члана 2. Протокола за спречавање, сузбијање и кажњавање трговине људима, нарочито женама и децом, који је донет уз Конвенцију против међународног организованог криминала коју је Генерална скупштина УН усвојила још у новембру 2000. године. Из наведених разлога захтевамо доношење  Закона који би регулисао питање  случајева „несталих беба" у Србији. На тај начин закон би био јаван и једнак за све а рад  оформљене Комисије је тајан и није једнак за све.  

Адвокат МИЛЕНА ЈАНКОВИЋ, Београд, ул.Милана Јовановића 7    Kontaktirajte autora peticije