Насиље над децом и пројектом у Гимназији у Крушевцу

Захтев министру просвете, науке и технолошког развоја  Младену Шарчевићу за смену директорке Гимназије у Крушевцу Биљане Дачић Директорка Биљана Дачић је у сарадњи са наставником ликовне културе Небојшом Милчевим понизила, повредила и омаловажила рад ученика и наставника наредивши да се мурали на зидовима Гимназије, које су ученици посвећенички осликавали данима, прекрече. У време када се читава реформа гимназије темељи на настави усмереној на исходе и учење, и подразумева пројектну наставу овакав вандалски чин директорке сматрамо недопустивим. Молимо министра да испита рад директорке и горепоменутог наставника, и да донесе одлуку о смени директорке Биљане Дачић.

У прилогу наводимо и објаву наставнице Душке Милошевић Насиље над пројектом Читањем против насиља Ми долепотписани захтевамо смену директорке Биљане Дачић

Прилог НАСИЉЕ НАД ПРОЈЕКТОМ ,,ЧИТАЊЕМ ПРОТИВ НАСИЉА''директорка Гимназије у Крушевцу наредила да се прекрече мурали које су вредни и талентовани ученици Гиманазије насликали на зидовима свог школског дворишта. Цео пројекат био је финансиран и одобрен од стране Града и Канцеларије за младе.(Отворено писмо професорке српског језика и књижевности Душанке Милосављевић, иницијаторке пројекта ,,Читањем против насиља'')Ко ће боље проћи у животу: онај ученик који је летос испијао пива у школском дворишту или онај који је своје слободно време користио да ослика муралима сиве зидове своје гимназије? Шта ће бити у будућности не знамо, али сада је слика оваква: управо су прекречили мурале које смо скоро месец дана сликали у дворишту Гимназије у Крушевцу! Труд, идеје, креативност, наш понос, прекречено! Да подсетимо: овог августа смо у оквиру пројекта ,,Читањем против насиља'' осликали зидове у дворишту Гимназије муралима који подстичу читање и славе наше велике писце. Тај лепо осликани и осмишљени кутак смо назвали ,,Рај за читање''. На једном делу били су стилизовани цветови, рајски врт маште у који улазимо док читамо, док су на другом делу били портрети писаца, само неких звезда из огромне галаксије српске књижевноси. Трудили смо да будемо оригинални, да не упаднемо у клише, да не личимо на плитке и сладуњаве цртеже који неретко красе школе. Тражили смо нешто што ће бити на таласној дужини данашњих тинејџера, баш тих који воле да седе у свом школском дворишту. И чинило нама се да нисмо погрешили. Прво смо осетили задовољство урађеним ми који смо радили, талентоване ученице Гимназије у Крушевцу које су се одазвале мом позиву да оплеменимо муралима двориште њихове школе. Реакције ученика Гимназије биле су одличне. Они су заволели мурале, сликали су се испред њих, доживели су их као део неког новог, модернијег имиџа школе. Медији су нас пратили и подржавали. Били смо на РТС- у и на локалним телевизијама. Људи из Канцеларија за младе и из Градске управе који су финансирали овај пројекат били су врло задовољни и дошли су на свечано отварање мурала и поделили су дипломе учесницима . Стигло нама је много похвалних коментара на фејсбуку . Сви су били одушевљени ентузијазмом и талентом ових младих уметника.А онда су једног јутра једноставно прекречили мурале, наш ,,рај за читање''. Оставили су само портрете писаца да бесмислено лелујају у магли белине. То сада изгледа језиво, ишчупано из контекста. Прекречена је васиона и звездано небо иза Диса, прекречено је румено и плаво небо ,,бескрајни плави круг са звездом'' иза Црњанског, прекречен је црни мрак бурета у коме је седела и читала девојчица Исидора Секулић, маштала у најлепшим бојама и припремала се да пише своје књиге. Портрет Данила Киша збуњено гледа око себе и не може да верује да уметност и данас, као и време његовог ,,Часа анатомије'' наилази на бесмислене забране и злобне покуде.Питања ученика којим су почели да ме засипају: Па зар проф. ликовног Милчев није видео друге зидове, прљаве и ижврљане? Шта су му сметали наши мурали? Шта га је спречавало да до сада наслика са својим ученицима нешто? Шта нам поручују овим поступком? Зашто нам се директорка ниједном није обратила, ни да покуди ни да похвали?ДА ЛИ ЈЕ OВО НАСИЉЕ? То је било наше уметничко дело! Да ли су ови ,,молери'' прочитали бар нешто од писаца које смо сликали? Да јесу, схватили би у чему је фора и не би прекречили! Како да одговорим мојим ученицима, које сам повела у овај уметнички подухват? Говорила сам им да је креативност снага која ће извући овај наш свет из сваке кризе и безнађа. Да треба давати смисао свету око себе, поправљати оно што можеш, улепшавати оно ружно, чистити прљаво. Убеђивала сам их да су они нове снаге које треба да подмлађују град. Како сад да им објасним да њихове радове нису уништиле ни слепе стихије, ни безумни вандали, већ њихова директорка Биљана Дачић и њихов професор ликовног Небојша Милчев? Професор који је је толико омаловажио и потценио рад својих ученика! Надајмо се да нема још много таквих! Обично пребацујемо младима што су незаинтересовани, не знају да се друже, све их мрзи...Ове моје младе уметнице су биле све супротно од тога: вредно су радиле од јутра до касног поподнева скоро месец дана за време распуста, направили смо потпуну оригиналну концепцију, без копирања са интернета, феноменално су се дружиле и осетиле поштовање и одобравање својих вршњака који су итекако имали и духа и слуха за ову нашу уметност.Да ли смо сви ми погрешили? И Град кад нам је одобрио средства, и медији који су нас пратили, и ђаци, колеге, сви они који су имали само речи хвале за ово! Од чега су хтели да нас поштеде директорка и проф. ликовног? Зашто нас нису удостојили било каквог питања или коментара? Директорка је била о свему обавештена и могла је из дана у дан да прати како мурали напредују. Могла је тада да нам каже шта не ваља. Директорка се није ниједном појавила да види шта њени најталентованији ученици раде у дворишту за време распуста. Професора Милчева, као и професорку Коматиновић сам лично обавестила о нашим активностима и организовала са сваким од њих састанак на коме смо им ученици и ја представили своју замисао. Почели смо са радом тек када су сви они рекли да им се све то допада. Ми смо и желели да нам помогну, дају неке корисне сугестије, открију неке тајне заната. Професорка Коматиновић је била оправдано спречена због болести, а пошто се проф. Милчев више није појављивао, ми смо радили како смо најбоље умели. А умели смо! Овде се ради о младима који имају стварни таленат за сликање! То је повремено било подстицано у школи, али пројекат који сам ја покренула прошле године (,,Подмлади град'' осликавање улице Бате Паскаљевића) њихове таленте је ставио у први план. То школа није умела да препозна, па ни да искористи. Ја лично сам, баш зато што сам знала колико талента имају ове девојке, конкурисала за средства која наш град додељује за пројекте намењене младима. Све сам учинила да ове девојке на прави начин покажу свој таленат, да заједнички, спајајући разне уметности и облике креативности, славимо читање и боримо се против вршњачког насиља. Овај ,,рај за читање'' у дворишту Гимназије могао је да буде и мала летња позорница и место за концерте ученика , и добра позадина за прављене генерацијских фотографија. Бојали смо се да неке јаке кише или немарни и неуки људи могу да униште наш рад. Није нам падало на памет да би директорка могла да пожели да уништи мурале којима је требало да се поноси. И не ради се чак ни само о раду и таленту ученика! Директорка је обесмислила и обезвредила и новац и поверење које смо добили од Града! Ако се не разуме у уметност, па ни у психологију и педагогију, требало је да зна шта значи потписати неки уговор (она је потписала уговор о партнерству). Тешила сам моје ученике, моје младе пријатеље, примерима из уметности: знате, децо, чак су и великом Микеланђелу оспоравали лепоту ,,Страшног суда'', налазили сликаре да доцртавају панталоне његовим обнаженим фигурама. Пазите, децо, живот вам је ,,зиданица на песку'', ,,Сизифов посао'', али човек мора да скупи снаге да увек после пада устане, да настави даље, да ради поново док не прихвате и не схвате његов таленат.Па смо се онда мало, кроз сузе, смејали: замислите, децо, да је Пикасо морао да на изложбама пази да му неки средњошколски професор не дође са четком у руци да поправља његову перспективу, улепшава Госпођице из Авињона! Или, замислите да је директорка прогањала Сент Егзиперија да обоји и украси цртеже из ,,Малог Принца'', а шешир, односно слона кога гута змијски цар је једноставно обрисала као највећу глупост!А онда ме је прострелила ово питање једне ученице, којој је стварно јако тешко пало уништавање наших мурала: -Наставнице, да ли онда ми смемо да прекречимо мурале које ,,они'' насликају?Видите како насиље рађа насиље! Безумље доводи чак и овако племените младе људе до безумних идеја! Тада сам схватила шта морамо да учинимо. Не, нећемо ништа кварити. Бићемо поново креативни! Направићемо изложбу наших мурала који више не постоје! Биће то и вече поезије посвећено писцима које смо сликали, и вече истине и одбране права на своје мишљење и креативност. Желим да из свега овога ова деца, наши ђаци чији смо ми узор, изађу јачи и бољи. Не желим да због неколицине ,,слепих код очију'' наша деца постану пасивна или деструктивна.Наша Гимназија, установа са дугом традицијом, расадник многих талената и први корак у каријери многих успешних људи, не заслужује да на њеном челу буде неко без знања, без културе и без основних људских обзира! Професори који секу крила својих ученика нису моје колеге!Дајте допринос уметности и култури свог лепог и поносног града тако што ћете доћи на изложбу:ЧИТАЊЕМ,СЛИКАЊЕМ,ИЗЛОЖБОМ ПРОТИВ НАСИЉАУ име Удружења уметника и љубитеља уметности ,,Плаво и златно'' и у име ученика који су сликали мурале, Душанка Милосављевић, иницијатор пројекта ,,Читањем против насиља''У Крушевцу, 1. новембра 2018. годhttps://www.youtube.com/watch?reload=9&v=j8-

qM6crSjk&feature=youtu.be&fbclid=IwAR0JSw12UtD5sCkVwQVL7v2Y8HsDpXngOCIqmSg4kDZZ1rEiJI2186JaTKo

Dušan Blagojević, Gimnazija u Lebanu    Kontaktirajte autora peticije