ПОЗИВ НА ЗАШТИТУ ЖИВОТА др МИЛАНА МЛАДЕНОВИЋА (ПРА МИЛАНА ОД ЛУЖИЦЕ)

ПОТПИСНИЦИ ПОЗИВА. Проф. др Милан Брдар, Милован Витезовић, др Слободан Кањевац (председник Српског филозофског друштва), Драгослава Гога Копривица (књижевник и новинар),  Новица Крезић (председник Удружења "Милош Милојевић"), ослањајући се на Европску конвенцију за људска права, позивају на заштиту угроженог права на живот песника и философа др Милана Младеновића (Пра Милана од Лужице):

ПОЗИВ НА ЗАШТИТУ ЖИВОТА

др МИЛАНА МЛАДЕНОВИЋА (ПРА МИЛАНА ОД ЛУЖИЦЕ)

УГРОЖАВАЊЕ ЖИВОТА. Европска конвенција за људска права каже: „Право на живот сваке особе заштићено је законом“. Неовлашћено ускраћивање електричне енергије и противуставно укидање исплаћивања пензије спадају у најгрубља кршења тог права. Свако од та два зла понаособ било би довољно да некоме угрози живот. А на једног нашег угледног песника и философа др Милана Младеновића (Пра Милана од Лужице), обрушила су се оба.

ДЕСЕТ ГОДИНА БЕЗ СТРУЈЕ. На дан 31. децембра 2008. године група станара Милешевске 42 у Београду неовлашћено је пресекла довод струје у Младеновићев стамбени посед, и у седиште његовог издавачког предузећа СФАИРОС и Удружења за мир “Теслијанија - Бела Голубица”. Пуних 10 година правосудни органи Републике Србије у савезу са Електродистрибуцијом кршили су све законске, цивилизацијске и моралне норме апсурдним неспровођењем Привремене мере која је налагала да се струја врати у року од 24 сата. Али и када је крајем августа прошле 2018. г. правда коначно дошла по своје, безакоње се продужава већ осми месец и Светлост се не враћа у Теслин храм.

УКИДАЊЕ ПЕНЗИЈЕ. Др Младеновић стекао је право на старосну пензију 01. 03. 2009. г. у својству књижевника - самосталног уметника, одбројавши свих 40 година изискиваног стажа. После 10 година редовног исплаћивања, поднео је преко ПИО фонда  захтев  Француској влади да му призна право на 2 године стажа, стечено 1983-84. године током докторских студија у Паризу. Својом одлуком од 22.02. 2019.г. ПИО фонд укида десет година старо Решење о додели пензије и обуставља њено даље исплаћивање. Тако је писац у својој 70. години, са три незапослена члана породице, остао без средстава за живот.

КОМЕ СЕ УСКРАЋУЈУ СТРУЈА И ПЕНЗИЈА? Пра Милан од Лужице, члан Удружења књижевника Србије и Српског философског друштва, доктор философије са Сорбоне, председник Удружења за мир "Теслијанија - Бела Голубица" и Савеза друштава србских великана, амбасадор мира Светске федерације за мир, писац је тридесетак песничких, философских и иних књига и преводилац десетак дела са више живих и класичних језика. Превођен на преко 20, а сам писао и објављивао поезију на 4 језика. Светски путник (у својим Душама градова опевао многе градове, земље и народе на три континента), борац за светски мир (београдско Велико Ратно Острво преименовао у Велико Острво Измирења, изумео и спроводио “Олимпијска планетарна бдења за мир”). У књижевничку мировину отишао је 2009. године.

ЗАШТО? Целог свог живота, од својих раних дана, Милан Младеновић се борио против комунистичког тоталитаризма и због тога био изложен непрекидном прогону, почев од избацивања из гимназије (1967) и одузимања пасаоша (1970-1975), преко хапшења и 14 месеци боравка у затвору (1984-1985) у својству „народног непријатеља“, уз одузимање и судско спаљивање књижевне архиве, оригиналних рукописа и шест томова париских књижевних дневника (штрајковао глађу 40 дана). Судску рехабилитацију добио је 2009. године, а 2017. и надокнаду нематеријалне штете чији је укупан износ уложио у обнову предратног Соколског дома и других запуштених и опљачканих здања у насељу  Ртањ, оспособивши их за вишеструку намену (Библиотека српске поезије и философије, Савез друштава српских великана, итд.). У току је судски процес за надокнаду материјалне штете од уништења оригиналних ауторских рукописа.

УПРКОС ПРОГОНУ. По изласку из затвора основао је (1987) и водио издавачку кућу „Сфаирос“, обновио Народну радикалну (1989—90) и основао Конзервативну странку (1991). Двапут кандидован за председника Србије (1990. и 1997) и именован за члана Крунског политичког савета принца Александра Карађорђевића (1992). У борби за српска права при комадању Југославије говорио у америчком Конгресу (1990) те примљен у Стејт департменту и код председника Канаде (1992).

КАКО ЈЕ МОГУЋЕ? Дело Милана Младеновића су сви који су о њему писали стављали на највише домаће и светске песничке и философске врхове. Утолико је тешко разумети како је могуће да један од највећих српских песника и филозофа у своме времену и у своме народу буде не само скрајнут, него и прогоњен до границе физичког уништења.

ВРАТИТИ СТРУЈУ И ПЕНЗИЈУ. Позивамо културну и ширу јавност да нам се придружи у заштити нашег великог песника, философа и родољуба, како би, попут нас осталих, несметано уживао основна права које нам свима јемчи Европска конвенција за људска права: надлежни органи да му врате струју и пензију, а грађани да потпишу ову петицију.

Драгослава Гога Копривица, 063 256 352    Kontaktirajte autora peticije