Sprečimo prodaju Memorijalnog kompleksa „Boško Buha“

Građani i građanke Republike Srbije , Agencija za licenciranje stečajnih upravnika ponovo je posle tri godine oglasila prodaju stečajne mase turističko ugostiteljskog preduzeća Putnik iz Prijepolja čiji je sastavni deo, nažalost i Memorijalni kompleks Boško Buha na Jabuci kod Prijepolja koji je podizan od druge polovine šezdesetih do 1974. godine kada je konačno „utegnut“ i stavljen na raspolaganje hiljadama dečaka i devojčica koji su zapravo dolazili u jedno od najlepših odmarališta za decu ne samo da uče već i da se druže i igraju. Ideja da se mesto sećanja transformiše u mesto odmora jedan je od važnih segmenata politike sećanja koja se uspostavlja u Jugoslaviji već od kraja pedesetih godina 20. veka kada su u zemlji počele da odrastaju generacije koje u svom neposrednom iskustvu nisu imale sećanje na rat i borbu protiv fašizma. Kada je podignut, memorijal na Jabuci je bio izraz upravo te i takve politike. Ideja o spovođenju jedne potpuno nove politike obrazovanja i vaspitanja na mestu sećanja, ideja o povezivanju mesta borbe i stradanja sa mestom igre i potpune radosti unutar prostora definisanog beprekornim urbanističkim, arhitektonskim i likovnim rešenjima nije karakteristična samo za ovaj memorijal i predstavlja izraz već pomenute zvanične politike sećanja koja je koristila ne samo umetnost već i veoma široko polje estetskog kao „diskurs izuzetne prakse“ koji je trebalo da posluži za reinterpretaciju sećanja na rat i amortizaciju traumatične prošlosti. To je bio i vrlo dobar način da se važne ideje i pouke iz prošlosti prenose sa generacije na generaciju u budućnost onima koji će prema Drugom svetskom ratu i njegovom nasleđu imati isti onakav odnos kakav su su „ove“ generacije imale prema događajima iz najdalje prošlosti. Kada je formiran „Štab za izgradnju Spomen obeležja Bošku Buhi i ostalim pionirima palim u toku NOB-a“ da bi se otežana izgradnja Memorijala privela kraju u Jugoslaviji je 1974. godine sprovedena jedna od najvećiha pionirskih odnosno donatorskih akcija u kojoj su ućešće uzeli ne samo pioniri i pionirke koji su putem „pionirskog dinara“ participirali u nečemu što je bio zalog za budućnost već pre svega najveća jugoslovenska preduzeća, društvene organizacije i pojedinci. U akciji izgradnje Memorijala na Jabuci učestvovali su građani iz čak 358 mesta iz cele Jugolavija (Centralna Srbija 90; Vojvodina 58; Kosovo i Metohija 13; Hrvatska 94; Bosna i Hercegovina 51; Crna Gora 19, Makedonija 21; Slovenija 10). Participacija generacije roditelja bila je zalog za budućnost ili investicija u bolje sutra one, da ne kažem moje generacije, koja je na Jabuku odlazila ne isključivo zbog toga da shvati ko su bili Boško Buha i ostali bombaši već i da: nauči da navije sat, ustane rano, namesti krevet, zaključa vrata, lepo se ponaša za stolom, uči, čita, šeta, trči, skija, jede zdravu hranu, diše svež vazduh. Zbog svega ovoga Memorijal na Jabuci mora biti vraćen onima koji su ga gradili kao i onima za koje je građen. Inicijativa za obnovu Memorijala Boško Buha zahteva od države da iskoristi pravo preče kupovine i ostvari ponovno vlasništvo nad Memorijalom na Jabuci kako bi ga vratila u prvobitno stanje i ponovo „privela“ svrsi. Kratak film koji je u isto vreme i apel Inicijative za obnovu Memorijala predstavlja poziv u pomoć i zato pomozite i delite. Možda to ne znate ali vaš „pionirski dinar“ je sasvim sigurno neko dao za vas.