Protiv emitovanja serije "Ravna gora"

Војска Краљевине Југославије у отаџбини (четници) под командом генерала Михаиловића за све време четворогодишње окупације земље (1941-1945) искључиво се од 1. новембра 1941. године борила у садејству са окупаторским и квислиншким оружаним снагама или самостално једино против припадника народноослободилачког покрета (партизана и припадника Народноослободилачке војске Југославије) и сарадника НОП-а.
Равногорски покрет је подржао и спроводио геноцидну и фашистичку политику Немачке према Jеврејима и Ромима и спроводио геноцид према муслиманима, посебно на српско-црногорским и босанским просторима.

До 31. октобра 1941. године четнички одреди у долини Западне Мораве и Дринског подручја (попа Зечевића, поручника Мартиновића, мајора Мисите и других) заједно са партизанским одредима водили су заједничку борбу против немачких и српских квислиншких снага и заједнички ослобађали неке градове Србије. Свима од њих признат je статус учесника НОП-а од 1941. године, ако су после 31. октобра 1941. године престали да буду у четницима.
Већ 1. новембра 1941.године почиње општи напад четничких одреда на партизанске снаге на подручју Краљева, Ужица и Чачка. У Горњем Милановцу четници на превару заробљавају неколико стотина партизана од којих 261 предају Немцима у Ваљеву где бивају убрзо сви стрељани. С таквом борбом се наставило и даље.
У лето 1944. године квислиншке војне формације генерала Милана Недића и Димитрија Љотића стављене су под команду генерала Михаиловића и укључене у четнички војни потенцијал. На тај начин војнички је обједињена сва српска војна колаборација.