ZIVIM U SVEDSKOJ VEC 30 GODINA,I OD KAKO ZNAM ZA SEBE JE OVDE ZABRANJENO BILO KAKVO UDARANJE I MALTRETIRANJE KAKO DECE,TAKO I ZENA,KAZNE SU DRASTICNE-OD ODUZIMANJA DECE PREKO SOCIJALNE INSTITUCIJE PA SVE DO ZATVORSKIH+ NOVNACNIH KAZNI.LICNO SAM PROTIV NASILJA NAD DECOM I MAJKI,POSTO SAM RADILA U ZATVORU KAO CUVAR I ADMINISTRATOR NAGLEDALA SAM SE SVEGA I SVASTA.VOLELA BIH DA I MOJA ZEMLJA SRBIJA KRENE TIM PUTEM KAO SVEDSKA,MADA SAM SVESNA DA MNOGO TOGA TREBA DA SE UREDI I PROMENI,DA BI SE TO PRIMENJIVALA,ALI POSTO SAM VELIKI OPTIMISTA NADAM SE DA CE ZEMLJA SRBIJA USPETI U TOME.HVALA NA PAZNJI I CITANJU MOGA KOMENTARA,VELIKI POZDRAV OD RODJENE NOVOSADJANKE KATARINE.

#76: -

Katarina, ovde zakoni funkcionišu drugačije i nema podrške za stvarne žrtve nasilja. Ono pak o čemu mi pričamo jeste da se zabranjuje i bilo kakva krajnja vaspitna mera. Nasilje je već zabranjeno. U Srbiji je i pored zabrane nasilja koje je bukvalno ograničeno na nasilje odraslog ka detetu i odraslog ka odraslom, značajan porast nasilja dece nad roditeljima, bilo ono psihičko ili fizičko! Protiv toga zakona nema. Da napomenem to nisu deca koja su dobijala po guzi, nego deca koja nisu imala nikakvog vaspitanja u smislu ograničenja, ni od roditelja ni od zakona. Potrebno je uvesti granice, sloboda je uostalom ograničena slobodom drugih ljudi. Mi ovde našu decu ne damo! Bar ovo malo nas koji se brinemo o svojoj deci. Kada država bude pomagala roditeljima onda može da uslovljava ovakvim zakonima, do tada to nije opcija.