Подршка прогоњеним професорима Одељења за историју

Студенти Филозофског факултета у Београду овом петицијом желе да пруже јасну, недвосмислену и отворену подршку свим професорима Одељења за историју, који већ годинама трпе малтретирања, понижавања и злостављања. Подршку посебно пружамо ванредном професору др Мири Радојевић, којој ометају избор у звање редовног професора, доцентима др Маји Николић и др Небојши Шулетићу, које желе да искључе из наставе, као и др Александру Фотићу, којег су већ искључили из наставе.

„Захтевамо од Министарства просвете, ректората и универзитетског омбудсмана да нађу системско решење, којим би ово и сва слична насиља на Универзитету, која се по правилу крију иза аутономије, била онемогућена. Молбе које смо им досад слали нису помогле да се прогони зауставе. Ми ово више нећемо подносити. Отпор насиљу је наша дужност и наша обавеза. Ово се више не може подносити.” — проф. др Милош Ковић

„Само наставници који су стекли звања редовних професора закључују с факултетом трајне уговоре о раду, а уговори наставника с нижим звањима важе пет година. Да ли ће уговори бити обновљени или не, зависи од извештаја које изборним телима универзитета подносе редовни професори. Систем избора у академска звања је, дакле, утемељен на претпоставци да су редовни професори људи с неспорним научним ауторитетом, који се у вођењу наставне, научне и кадровске политике руководе интересима струке и академске заједнице. У случају да неко од њих одлучи да злоупотреби ово право и поднесе неистинит извештај, систем не садржи механизам који би штитио интересе струке од штетних последица таквих злоупотреба. Управо се то данас догађа на Одељењу за историју. Четворица редовних професора и шефова катедри — Радош Љушић, Синиша Мишић, Никола Самарџић и Влада Станковић — удружени с још неколицином наставника и чланова факултетске управе, образовали су интересну групу која на различите начине урушава систем образовања у Србији.

Поменута група професора је искључиво из личних разлога удаљила из наставе једног од наших најбољих османиста — Александра Фотића — кршећи и правне прописе факултета и начела академске етике. С друге стране, Радош Љушић је због навршених 65 година требало да оде у пензију 2015, али му је по други пут продужен уговор о раду 2018. То је учињено под изговором да он изводи наставу на основним студијама, иако није одржао час студентима скоро 20 година. Током ове процедуре Љушић је вршио притисак на Наставно–научно веће, тврдећи да обавештајна служба покушава да утиче на ток гласања. Стога су његови сарадници предлагали да се продужење Љушићевог уговора о раду не одобрава на демократски и правилником предвиђен начин — гласањем — већ некаквом акламацијом. Данас Љушићеви сарадници Сузана Рајић, Милош Јагодић, Влада Станковић и Дубравка Стојановић оспоравају избор у звање Мире Радојевић, дописног члана САНУ, под гротескним изговором да нису били у могућности да прочитају њену књигу која се помиње у реферату. Ова књига може да се купи у свим већим београдским књижарама. Та група покушава да ојача своју неформалну моћ на факултету и да све нас који критикујемо њихов начин вођења Одељења за историју уклони из колектива према обрасцу који је примењен у случају Александра Фотића.” — доц. др Небојша Шулетић и доц. др Маја Николић

„Прогон Мире Радојевић је, не случајно, добио на интензитету од тренутка њеног избора за дописног члана САНУ. Сада јој се оспорава право избора у звање редовног професора. Лични, а не професионални разлози, онемогућавају избор овог угледног научника у звање које по свим академским нормама заслужује и прете јој удаљавањем са Филозофског факултета. Особу врхунског квалитета можда можете омести измишљеним процедуралним примедбама и одложити њено напредовање на месец или два, можете је повредити као човека, али јој не можете одузети достојанство и резултате које је у науци постигла. Покушаји оспоравања њених научних резултата у функцији су уништавања људи и разарања институција. То не треба допустити.” — проф. др Љубодраг Димић, редовни члан САНУ

ИЗВОР: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:787577-Sa-Filozofskog-pucaju-u-SANU

Одељење историјских наука САНУ подржало је професорку Миру Радојевић са Одељења за историју Филозофског факултета којој, како кажу, појединци са матичног факултета покушавају да оспоре унапређење у звање редовног професора. Из САНУ наводе да се тиме доводе у питање и њен останак на факултету, те сматрају да је то недопустиво за рад Филозофског факултета, као и било које друге високошколске установе. Јавну подршку ванредном професору Мири Радојевић дало је 14 чланова Одељења историјских наука САНУ међу којима су Василије Крестић, Десанка Ковачевић Којић, Гојко Суботић.

ИЗВОР: http://www.politika.rs/scc/clanak/426601/Podrska-SANU-profesorki-Radojevic-kojoj-osporavaju-napredovanje

110 научних радника подржало jе проф. Mиру Радоjевић коjоj поjединци с Филозофског факултета покушаваjу да оспоре унапређење у звање редовног професора.

ИЗВОР: https://www.in4s.net/podrska-profesorki-miri-radojevic-iz-beograda-110-istoricara-potpisalo-peticiju/?fbclid=IwAR1-cEElSkm6VAPqzvHY0Pap2r6Sth61F4D2CaEgaOT4dHGfeQFCuZHsp4c

РАНИЈИ ИНТЕРВЈУИ:

„Охрабрена чињеницом да је једног угледног научника уклонила из наставе, већинска група наставника на Одељењу сада настоји да избаци с посла још троје својих колега који су на факултету запослени више од 16 година. У случају Мире Радојевић, која има позитиван реферат комисије и подршку своје катедре, нису подржали реферат, износећи неистину да јој није објављена монографија. У случају Небојше Шулетића реферат није потписао један члан комисије, нити је издвојио мишљење, иако га на то обавезује универзитетски Правилник о начину и поступку стицања звања и заснивања радног односа наставника. Комисија га, штавише, не предлаже за поновни избор у доцента јер то не заслужује, избацујући тако са Одељења за историју последњег османисту. Реферат, који уместо мене предлаже мог противкандидата за избор у ванредног професора, нису потписала два страна члана комисије. Тек након истека законског рока, они су доставили изјаве да апстинирају од гласања, не образлажући своје одлуке, чиме су јасно ставили до знања да не стоје иза његовог садржаја. Трећи члан комисије, др Нада Зечевић нема одговарајуће научно звање да би била њен део, упркос чињеници да има компетенције, што према важећим прописима Републике Србије није исто. Она није својеручно ни потписала реферат, иако се то изричито тражи према Упутству о спровођењу поступка избора у звање када су неки чланови комисије странци. Др Зечевић тврди да је то учинила путем електронског потписа, иако је у питању њен копирани потпис који је накнадно налепљен на реферат. Како би се дискредитовао мој наставно-научни рад, а лажно увећао исти мог противкандидата, Комисија је у реферату изнела читав низ неистина, потпуно игноришући високе оцене студентских евалуација мог наставног рада, учешће у комисијама за преко 100 дипломских и мастер радова и чињеницу да већ пет година предајем на једном од мастер програма при Универзитету у Београду.” — доц. др Маја Николић

„Списак мојих огрешења предуг је и разноврстан, а чине га протести због урушавања добрих обичаја на Одељењу, одбрана угрожених колега и питање проф. Радошу Љушићу, постављено док је вапио да му се останак на Факултету продужи до 70. године: када је последњи пут одржао час или испит? Јер најмање четири генерације студената историје није га видело у тој улози, упознајући га махом по скандалима у новинама и са оног познатог телевизијског снимка, начињеног после победе СНС, на коме се труди да га сви виде иза Томислава Николића. Последица? Иако сам испунила све услове за унапређење, чак их и премашила, немам противкандидата, реферат је позитиван, а процедура испоштована, четворо наставника уложило је приговор, без аргумента, али са сумњом у наводе из реферата. Мада је рукопис књиге достављен на почетку изборног процеса, тврдили су да нису имали времена да провере веродостојност навода у реферату. При томе, нико од њих нема ниједан истраживачки рад о теми моје књиге, а сами су унапређења добијали на основу књига без потписа рецензента, без научног апарата и изван своје уже научне области. Важне су и друге противречности. Док неки од њих, попут Дубравке Стојановић, независне интелектуалке забринуте за стање у српском друштву, у јавности грцају од критике постојећег режима и залагања за људске слободе, на матичном факултету безобзирно сатиру неистомишљенике. Одлучивши да уважи поднети приговор, декан је питање мог унапређења скинуо с дневног реда, а реферат вратио Одељењу за историју, које га је – очекивано – одбацило. Моја судбина сада зависи од Наставно-научног већа, у чијој је коначној надлежности да овај неспорни реферат прихвати или не прихвати. Истовремено, систематски ми се прети лобирањем, предочава да се може десити да не буде кворума редовних професора или да не добијем потребан број гласова. Зашто? Ето тако! Као у случају професорке Весне Тодоровић с ФОН-а. А можда и зато што ми је поручено да је довољно што сам постала дописни члан САНУ. Не морам, кажу, бити и редовни професор, независно од испуњених услова. Јасно ми је да ми то могу ускратити, али ми не могу одузети написане књиге, преко стотину научних радова, добијене награде, 172 менторства при изради дипломских радова, 64 на мастер радовима и 12 на докторским дисертацијама. Најважније, не могу ме спречити да се борим за своја права.” — проф. др Мира Радојевић, дописни члан САНУ

„Још трагичнији пример етичке кризе која растаче Филозофски факултет су пословне активности проф. др Радоша Љушића. Овај наставник скоро 20 година не држи наставу студентима, а једнако дуго зарађује новац од писања и продаје неквалитетних школских уџбеника. Из његовог уџбеника за трећи разред гимназије ученици годинама уче да су због постова Срби били трома нација, да је текија верска установа дервишких фанатика, да је основна разлика између сунита и шиита у томе ко има право да тумачи Куран, да је калвинизам напреднија религија од лутеранства, да је верски мистицизам тајанственост, да је у Римокатоличкој цркви Ускрс непокретан празник од 1583, да је Васељенска патријаршија најстарија православна црква, да су Мали Радојица и Стари Вујадин били истакнути хајдуци, да је Сервантес у роману Дон Кихот реално приказао шпанско друштво, да је Пучини стварао у време Бетовена и још много других непримерених и нетачних ствари. Ученике седмог разреда основне школе учи да су велики владари лишени емоција и да је многима од њих свирепост била урођена. Иако се на први поглед види да ови уџбеници не испуњавају прописане стандарде квалитета, Министарство је на основу позитивних рецензија проф. др С. Рајић и проф. др М. Јагодића одобрило њихову употребу у настави.” — доц. др Небојша Шулетић

ИЗВОР: http://www.pecat.co.rs/2019/03/progonitelji-i-progonjeni/

„Овде је реч о три круга једне интересне групе настале на Одељењу за историју. Постоје вође, извршиоци налога и, на крају, они који ћуте и гласају. Није реч само о томе да они данас, кршећи процедуре, правилнике и статуте, прогоне ових троје колега. Покушавали су, безуспешно, да професорско звање и катедре одузму и мени, Жарку Петковићу и Ђорђу Бубалу. Потом су из наставе одстранили Александра Фотића. Редовна злостављања и увреде трпи још више колега. Овде није реч о сукобу двеју група, већ о систематском прогону, јер се непослушне колеге, које би да мисле својом главом, годинама упорно одстрељују. Мислим да је у случају колега које то чине осећање стручне, научне ништавности довело до потребе да се одсече све што штрчи и до намере да се створи рај послушних медиокритета. Међу њима има чак и полуписмених људи, па и доказаних плагијатора. Такви су одавно избачени са филозофских факултета у Нишу и Источном Сарајеву, али сада, ето, воде коло у Београду. Некима су срушени снови о уласку у САНУ, а Мира Радојевић је изабрана за дописног члана. Уз позивање на аутономију Одељења, прогони су се појачали. Ми морамо да следимо утврђене универзитетске процедуре. На крају, јавност и суд остају једини ослонац грађанина који неће да трпи насиље.” — проф. др Милош Ковић

„Од лета 2015, када је Одељењу наметнут нови управник, траје злостављање готово половине наставника Одељења и непринципијелна мајоризација приликом доношења одлука. Александар Фотић избачен је из наставе, а још неколико професора трпело је опструкције у остварењу права на избор у звање. Обраћали смо се за помоћ универзитетским телима и Министарству просвете, али није било праве воље да се злостављање прекине. Прогони су ових дана поново узели маха, нажалост, уз наметљиву равнодушност Управе Факултета. Мири Радојевић ометају избор у звање редовног професора, а Мају Николић и Небојшу Шулетића, тобоже стручним рефератима, препуним неистина и нетрпељивости, настоје да истерају с посла.” — проф. др Ђорђе Бубало

„Мој избор желе да онемогуће потписници реферата чија је сврха моје одстрањивање са радног места. То су проф. др Влада Станковић, проф. др Радивој Радић и др Нада Зечевић. Од 2015. двојица поменутих професора настоје да умање моју улогу на Катедри за историју Византије, на којој сам запослена 16 година. Разлог се налази у чињеници да сам неколико пута гласала супротно њиховим жељама. Реферат садржи низ неистина и прикривања мојих научних резултата, попут тврдње да нисам била ментор на докторским студијама нити члан комисија за одбрану доктората. Потписници реферата тврде и да сам у коауторском тексту плагирала докторску тезу колегинице коаутора, иако је текст објављен пре одбране њеног доктората. Реферат је потписало само троје наведених од укупно пет чланова комисије.” — доц. др Маја Николић

ИЗВОРИ: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:780397-SPREMAJU-NAM-ODSTREL-Profesori-na-Filozofskom-fakultetu-tvrde-da-su-na-meti-kolega

http://www.pecat.co.rs/2019/03/pecat-nedelje-273/


Студенти Одељења за историју    Kontaktirajte autora peticije

Potpišite peticiju

Potpisivanjem, ovlašćujem Студенти Одељења за историју da preda moj potpis onima koji imaju moć odlučivanja po ovom pitanju.


ILI

Dobićete email sa linkom za potvrdu vašeg potpisa. Kako biste bili sigurni da ćete primiti našu elektronsku poštu, molimo Vas da dodate info@peticije24.com u Vaš adresar ili na listu bezbednih pošiljalaca.

Plaćeno reklamiranje

Ovu peticiju ćemo oglasiti za 3000 ljudi.

Facebook