Peticija protiv uvođenja kazne doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta

Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona, koji je 22. aprila 2019. godine obljavljen na internet-prezentaciji Ministarstva pravde, predviđeno je uvođenje kazne doživotnog zatvora u sistem krivičnih sankcija umesto dosadašnje kazne zatvora od 30 do 40 godina. Pored toga, predviđeno je da sud ne može uslovno otpustiti osuđene koji izdržavaju kazne zatvora za krivična dela teškog ubistva, silovanja, obljube nad nemoćnim licem, obljube sa detetom i obljube zloupotrebom položaja. Za sva ova krivična dela, odnosno najteže oblike ovih krivičnih dela, predviđena je i kazna doživotnog zatvora. To, posledično, znači da lica osuđena na kaznu doživotnog zatvora zbog nekog od navedenih krivičnih dela ne bi mogla ni pod kakvim uslovima da budu uslovno otpuštena, i na raspolaganju bi imala isključivo institut pomilovanja.

Osnovni evropski standard u vezi sa kaznom doživotnog zatvora jeste da ta kazna formalno i faktički (tj. u njenoj primeni) bude podložna smanjivanju. Države potpisnice Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava su obavezne da nacionalnim zakonodavstvom predvide postupak, koji zadovoljava zahteve pravičnog postupka, u kojem će se ta kazna nakon određenog broja godina njenog izdržavanja (ne duže od dvadeset pet) preispitati, odnosno u kojem će se utvrditi da li su nastupile značajne promene u životu osuđenog i da li je postignuti takav napredak ka rehabilitaciji da nastavak izdržavanja kazne doživotnog zatvora više ne može biti opravdan legitimnim penološkim razlozima. U odsustvu takvih mehanizama, kao i u odsustvu zadovoljavajuće prakse u njihovoj primeni, kažnjavanje nekog lica kaznom doživotnog zatvora predstavlja nečovečno i ponižavajuće kažnjavanje zabranjeno Ustavom Srbije, Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i  Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima (videti, na primer, odluku Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Vinter i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. predstavki 66069/09, 130/10 i 3896/10).

Dok je svrha instituta uslovnog otpusta isključivo penološka, o čijem davanju i opozivanju odlučuje sud nakon sprovedenog postupka, institut pomilovanja u srpskom pravu predstavlja akt dobročinstva (milosti) predsednika Republike i po pravilu se ne daje iz penoloških razloga. Zakon o pomilovanju ne obavezuje predsednika Republike Srbije da bilo kom osuđenom da pomilovanje, čak i u slučaju da je po oceni zavoda za izvršenje krivičnih sankcija pomilovanje tog osuđenog opravdano. Predsednik Republike je potpuno samostalan u odlučivanju da li će, iz kojih razloga (političkih, saosećajnih, penoloških i dr.) i u kom obliku pomilovati osuđenog. Dakle, ne postoji pravo na pomilovanje, niti se odluka predsednika o molbi za pomilovanje može pobijati. Funkcija predsednika Republike nije stručna ni stalna funkcija, i on je za svoj rad odgovoran isključivo biračima. Sve ovo ukazuje da postupak pomilovanja ne ispunjava zahteve pravičnog postupka.

Više o evropskim standardima ljudskih prava i aktuelnim preprekama u njihovoj primeni u srpskom krivičnom zakonodavstvu, možete pročitati na: http://www.bgcentar.org.rs/dozivotni-zatvor-bez-uslovnog-otpusta-vodi-u-krsenje-ljudskih-prava/

Iako većina građana redovno podržava zaoštravanje kaznene politike i propisivanje veoma strogih kazni za učinioce najtežih krivičnih dela, savremeno društvo koje poštuje ljudska prava mora voditi računa i o pravima učinilaca najtežih krivičnih dela. Kreiranje kaznene politike ne treba da predstavlja puki izraz društvene odmazde prema tim licima, a krivičnopravna reakcija treba da je odmerena, legitimna i humana, odnosno takva da se njome ne legalizuje nepotrebna nehumanost prema učiniocima krivičnih dela. 

Sva velika istraživanja su pokazala da kazne poput smrtne kazne i kazne doživotnog zatvora nemaju odvraćajući efekat na potencijalne učinioce teških krivičnih dela (primera radi, stope teškog kriminala su primetno veće u SAD nego u većini evropskih zemalja, iako se u SAD - pored kazne doživotnog zatvora - i dalje primenjuje smrtna kazna).

Ne ulazeći u pitanje opravdanosti uvođenja kazne doživotnog zatvora umesto kazne zatvora od 40 godina, Beogradski centar za ljudska prava smatra da isključivanje mogućnosti uslovnog otpusta za osuđene koji izdržavaju ovu kaznu predstavlja, najblaže rečeno, premašivanje svrhe kažnjavanja. Ostavljanje bilo kog osuđenog bez nade da će jednog dana svojim ponašanjem zaslužiti (uslovnu) slobodu je nepotrebno nehumano.

Ovom inicijativom se ne daje podrška niti opravdanje vršenju bilo kog krivičnog dela, niti se njome nastoji umanjivanju krivice učinilaca najtežih krivičnih dela.

Beogradski centar za ljudska prava    Kontaktirajte autora peticije