ПЕТИЦИЈА ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ ЂЕНЕРАЛА ДРАЖЕ МИХАЈЛОВИЋА

Генерал Драгољуб Михаиловић је, по капитулацији Краљевине Југославије у Априлском рату, окупио групу југословенских официра, са намером да организује оружани отпор окупатору. Убрзо су му се придружили многи официри, али и добровољци из цивилства, па је тако настао оружани покрет наРавној гори. Југословенска влада у Лондону, заједно са краљем Петром II Карађорђевићем, проглалиса је генерала Драгољуба Михаиловића врховним заповедником Југословенске војске у отаџбини и Министром војске. Иако је Михаиловић у почетку имао добре односе са партизанским борцима, које је организовала Комунистичка партија Југославије, ти односи су се погоршали крајем 1941. године. Тада је дошло до идеолошких сукоба два покрета, пошто се Југословенска војска у отаџбини залагала за повратак монархистичког државног уређења након рата, док су комунисти сматрали да је потребно успостављање републике.

По завршетку Другог светског рата, Комунистичка партија Југославије долази на власт, и отпочиње хапшења свих припадника и заповедника Југословенске војске у отаџбини. У веома брзим процесима, изричу се најстроже мере, а оптужени бивају проглашени кривим за дела издаје и сарадње са окупатором. Генерал Михаиловић је ухапшен 13. марта 1946. године. Његово суђење је почело 10. јуна 1946. године, а он је осуђен на смртну казну 15. јула. Егзекуција је извршена два дана касније на непознатој локацији.

Процес рехабилитације генерала Драгољуба Драже Михаиловића покренут је 2006. године, пред Вишим судом у Београду. Покренуо га је Михаиловићев унук Војислав Михаиловић, желећи да се поништи смртна пресуда његовом претку.^[1]} Захтев за рехабилитацију су, 26. фебруара 2009. године, подржали Српска либерална странка (предвођена српским академиком Костом Чавошким), Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, и професор међународног права др Смиља Аврамов.

Прво рочиште је одржано 26. септембра 2010. године. Адвокат подносиоца захтева Војислава Михаиловића, је најпре образложио разлог подношења пресуде, а затим је академик Коста Чавошки изјавио да је процес против Драже Михаиловића из 1946. године био првостепени, а да је пресуда била политички мотивисана, зато што окривљени није имао слободу комуникације са својим правним заступником нити право на жалбу на изречену пресуду.

Председавајући судског већа Александар Ивановић је обавестио присутне да ће судско веће расправљати и одлучити о захтеву Ристе Вуковића, припадника Народноослободилачке војске Југославије, који је тражио да буде учесник у поступку. Подносиоци захтева су се успротивили, рекавши да закон о рехабилитацији не предвиђа две стране у пуступку.

ПОКРЕТ СРБСКА СЛОГА    Kontaktirajte autora peticije