Петиција за ослобађање Милорада Улемека Легије

Милорад Улемек Легија рођен је у Београду 15. марта 1968. од оца Милана и мајке Наталије. Породица Улемек потиче из села Пецка на Кордуну. Улемеков отац Милан је био подофицир у ЈНА, а његова мајка Наталија је била чиновница у Поштанској Штедионици. 1985.године завршио је курс за ауто-механичара. Исте године отишао је у Француску и ступио у Француску легију странаца. Ту је добио надимак Бразил. Ос

тао је у Легији скоро 6 година, борећи се у Чаду, Либији, Бејруту, Француској Гвајани и Ираку (у Заливском рату). Због овог дела каријере је добио надимак Легија. на почетку рата у Југославији Легија напушта Француску легију части и долази у Србију. Приступио је Српској добровољачкој гарди тј. Аркановим Тигровима. Прво је био инструктор, а касније је унапређен у једног од заповедника Гарде и борио се са Арканом у Хрватској и Босни. Командовао је специјалном јединицом у источној Славонији под именом „Супер Тигрови“ која је деловала између 1994. и 1995. око Бихаћког џепа. Када су Тигрови распуштени 1996, Улемек је ступио у Јединицу за специјалне операције Службе државне безбедности, која је познатија као Црвене беретке. Црвене беретке су званично биле антитерористичка јединица. Број те јединице бројао је око 200 чланова. Комадант јединице је био Милорад Улемек. Јединице за специјалне операције (ЈСО) су биле веома активне на Косову. Током кризе на југу Србије 2001, ЈСО је имала истурено одељење које се налазило у Врању у хали фабрике Заваривач. Јединица се није налазила на месту сукоба тј. Прешеву или Бујановцу јер је од стране команде Здружених снага безбедности (ЗСБ) коришћена у специјалним случајевима попут Деблокаде Ораовице. Побуна Јединице за специјалне операције МУП-а Србије трајала је од 9. до 17. новембра 2001. године када је ЈСО отказала послушност, блокирала базу у Кули и испоставила захтеве за смену министра унутрашњих послова, начелника Ресора државне безбедности и њеног заменика, а потом су уз употребу борбених возила и наоружања блокирали ауто-пут код Врбаса а наредних дана и код Београда. Наводни повод за побуну било је хапшење браће Бановић 8. новембра на пијаци у Обреновцу, оптужених пред Хашким трибуналом. Побуна је резултирала сменама у врху Ресора државне безбедности. Након инцидента у клубу Ступица у Кули 2002, Милорад Улемек је дао отказ, а нови командант постао је Душан Маричић Гумар. 25. марта 2003. године извршен је атентат на Зорана Ђинђића. За то убиство оптужени су неки чланови јединице за специјалне операције као и сам Легија. 23. маја 2007. осуђен је на 40 година затвора. Сада се налази у затвору у Пожаревцу, у којем издржава казну. Током издржавања затворске казне, Милорад Улемек Легија је написао 10 књига:
"Гвоздени ров"
"Момци из Бразила"
"Јуда
"Крај"
"За част и славу"
"Легионар"
" Мађионичар"
"Тајна мога срца"
"Кроз ватру и воду"
"Љубав сузама не верује“.
Такође ускоро и нова књига Милорада Улемека Легије - Крв, Сузе и Зној!...

 


Павле Стојковић    Kontaktirajte autora peticije