MI NE ŽIVIMO , MI PREŽIVLJAVAMO JER SMO U DUŽNIČKOM ROPSTVU

Zivim u pravno neregulisanoj drzavi.Zivim u duznickom ropstvu koje je legitimno i dozvoljeno od strane drzave,kao nigde u Evropi.Trpim vec osam godina neizvesnost,strah i egzistencijalnu nesigurnost koja mi utice na zdravlje i normalan zivot,na koji imam pravo.Trpi moja porodica sa mnom.Radim i devedeset posto moje plate odlazi na placanje neosnovano podignute rate kredita.Pokusavam da budem" madjionicar "i obezbedim svojoj deci kolikotoliko pristojan zivot.Kao samohran roditelj,pri tom, moram da radim i snalazim se duplo vise ,a samim tim gubim vreme koje bih, kao svaki normalan covek,provela sa svojom porodicom.Znaci,uskraceni smo jedni drugima,jer nami je banka za vratom.Otplacujem uredno ratu kredita i za osam godina sam duzna vise nego sto sam podigla!!!Kome mogu da se zalim?!Ko ce mene i moju decu zastiti?!Drzava,vlast,pravni sistem?!...Ne,niko.Ne samo da bih promenila drzavu u kojoj zivim,promenila bih i planetu,samo da dobijem osnovna ljudska prava da radim i zivim od svog rada i obezbedim sebi i svojoj porodici mir.