Peticija za zaštitu pravne sigurnosti autora

Kao i obicno u zivotu, istina je negde izmedju. Mislim da dve polarizovane grupe treba da "spuste loptu" i nadju kompromisno resenje. To bi bilo u interesu citave akademske javnosti.
Pripadnici grupe za pritisak su tehnicki u pravu, ali moraju negde (bar sami sebi) da priznaju da je relativno lako objaviti radove u spornim casopisima. Neka pokusaju da objave neki rad u boljim casopisima: na taj nacin ce najbolje opovrgnuti sumnje i omalovazavanje.
Pripadnici one druge grupe moraju da budu svesni sledecih cinjenica:
1. U vreme objavljivanja radova, sporni casopisi se nalaze na SCI listi i nista nije ukazivalo da postoji nesto neregularno. (O elementima kriminala i fazizma da i ne govorim.)
2. Postoje ljudi koji su poslali tamo nekoliko radova, videli kakvo je stanje i prestali da salju.
3. Postoje ljudi koji su slali radove u ove casopise iz "samoodbrane": zamislite da vam se na konkurs prijavi neko sa tucetom ovakvih radova i da treba da izgubite posao!?
4. Brojni drugi casopisi (i strani i domaci) naplacuju objavljivanje, kroz razne forme.
5. Neki domaci casopisi skoro da su zatvoreni za autore van neke svoje grupe. Recenzije traju godinu dana, verovatno sa nadom da cete odustati.
6. Ponistavanje izbora i doktorata je neverovatan zahtev, kako tehnicki, tako i moralno. Da li je ikada priznat neki gol naknadno ili ponisten mec ako je sudija pogresio?
7. U svetu verovatno postoje jos neki casopisi koji objavljuju na slican nacin, ali su nama poznati samo ovi navedeni (verovatno zbog geografske blizine i sirine problematike kojom se bave). Sta cemo sa slicnim casopisima za koje mozda znaju samo pojedini autori?
Resenje moze biti da od nekog datuma (buduceg) prestanu da se racunaju radovi objavljeni u spornim casopisima, ili da se sa ovom pricom prestane, bar dok se u TR nesto ne promeni. Kao sto neko rece, imamo mnogo drugih problema i briga u prosveti i nauci. Ipak, mislim da bi ovu trebalo resiti i nastaviti dalje.