Spasimo Billya i njegovog vlasnika

Kao nekadasnja vlasnica 3 dobermana, mogu reci da sam bila mnogo puta u slicnim situacijama, da me ljudi zaustavljaju po ulici, parkovima, pitaju da li mogu da maze pse, govore kako oni "znaju" sa psima itd. U krvi svakog psa, bio on mali ili veliki, "opasan" ili ne je da instiktivno odreaguje na bilo sta sto smatra napadom na njega (grljenje, nagli pokreti, dodirivanje predela oko njuske i usta, buku u njihovoj neposrednoj blizini itd).
Veci psi nisu svesni svoje snage i njihovo malo upozorenje moze imati vece posledice od onih koje su zeleli.
Boli me cinjenica sto se za skoro svakog veceg psa kaze da je "opasan". Da li ce pas biti opasan ili ne zavisi iskljucivo i samo od ophodjenja vlasnika prema njemu. Takodje, po stepenu "ujedljivosti", prvi na spisku je koker spanijel, staford je 17. a doberman 28.
Greska ovog momka je jedino ta sto je uopste i odobrio da dovede pas, mada je to ucinjeno iz najbolje namere, ali i sto nije stavio korpu kad ga je dovodio, ali je veca greska majke sto je ugrozila bezbednost deteta insistirajuci da se odobri da se dete igra sa psom i sto nije bila aktivna u toj igri i pazila sta dete radi. Imala sam mnogo takvih situacija, ali sam iz predostroznosti ipak uz izvinjenje odbijala da odobrim i deci, ali i odraslim ljudima da se igraju sa psom, jer znam koliko je moj pas snazan, a da toga nije ni svestan.
Kao sto je momak i rekao, ne bezi od kazne, nije pobegao sa mesta "zlocina", tako da osudjujem svaki javni linc.
Takodje, misljenja sam da je previse ostra kazna zatvor i uspavljivanje psa. Misljenja sam da je dovoljna samo opomena i novcana kazna, ali na zalost, privatnom tuzbom, novcane kazne mogu biti vrlo visoke.