ПРАВДА ЗА ДИСКЕТА!

Radila sam u istoj skoli iz koje je otpusten kolega Disic, i poznajem sve zaposlene u skoli, tako da sam licno upoznata sa situacijom i znam za jos slucajeva gde se i invalidna lica maltretiraju namerno i direktno , tako sto im se savetuje da odu u invalidsku penziju prevremenu i kada odbiju jer su im primanja i u radnom odnosu vec mala, a lice je jedini izdrzavalac svoje porodice, onda se isto lice premesti na radno mesto higijenicara a njegovo psihofizicko stanje nije takvo da moze obavljati teske fizicke poslove i na taj nacin se vrsi represija da ono ipak oslobodi radno mesto kako bi se neko drugo lice zaposlilo. na ocigled svih zaposlenih koji ne smeju da se protive kako ne bi ugrozili svoj polozaj. Ta skola je tipican primer vise vrsta mobinga i ucena.
Iako sama nisam imala vecih neprijatnosti( sem nepedagosko postupanje kolege Igora koji je i sa Disicem usao u ovaj konflikt i ne sumnjam da je kriv ako ne vise a ono bar jednako kao kolega DIsic, jer je mene omalovazio u prisustvu djaka odeljenja kome je razredni staresina bio u tom periodu, stavljajuci primedbe na moj nacin bodovanja testova ucenika iako nije imao nikakvog osnova za to, tako da je za neki sledeci kontrolni zadatak celo njegovo odeljenje pobeglo s mog casa i jos im je obecao da ce me ubediti da im ne dam test koji su sva druga odeljenja odradila, sto je, potpuno nezrelo i neodgovorno postupanje jednog razrednog staresine kome je vise stalo da ga ucenici vole i dozivljavaju kao druga nego da im bude pravi uzor i da ih vaspitava na pravi nacin). Iskreno, mislim da je vreme da pravda i pravo pocnu da deluju jer, nista od svega sto je do sada rekao kolega Disic nije neistina, iako mnoge istina pogadja i izaziva u njima bes, prkos, osvetoljubivost pa i mrznju mozda, mada se nadam da nema takvih.