ДОМ ЗА ПРОДУЖЕНЕ МАСТЕРЕ

1. ми конкретно болоњу нисмо тражили. ако треба да се спроводи како треба, то значи да треба да се укину СВИ ИСПИТНИ РОКОВИ осим јануарског и јунског, и да услов за упис године буде очишћена претходна. докле год буде дозвољавано да се наредна година уписује с 48 бодова, биће и нас који се вучемо. притом морам напоменути да сам ја од оних студената који годину чисте у јуну, евентуално поништавају оцене ако им се те не свиде, и онда поново полажу у септембру - за деветке и десетке. океј, нека нам се укине статус продужених студија, али онда хајде да се све спроведе како треба, а не да се СВАКЕ ГОДИНЕ ВЕЋ ПЕТ ГОДИНА услов за упис године на терет буџета држи на 48 бодова. то се прича од моје прве године, а ја сам сад на мастеру већ годину дана.

2. нас продужених мастера нема 5000 или 50.000, као осталих студената, него неколико стотина. конкретно у новом саду, од нас 200 мастера који смо се уселили прошлог новембра, остало је нас 80ак који још увек нисмо завршили. дакле, ни у осталим градовима ситуација није алармантна. зашто нас студенти осталих година не би подржали јер то значи мање места у домовима за њих? једноставно зато што постоји нека колегијалност. а и они ће се сами једног дана наћи у истој ситуацији. знаће да је могуће, као што су они подржали нечију идеју, да неко подржи и њих из чисте колегијалности. ако тога нема, ако то заборавимо, ако заборавимо да будемо људи према другима, онда стварно не треба ни да постојимо.

3. није себична. мени би био циљ да, ако ова иницијатива успе, то остане пракса и наредних година - односно да, ако нас сад пусте да конкуришемо за дом, исто то дозволе и продуженим мастерима следеће године. чак и да јесте себично од мене што покрећем ову иницијативу, а није, јер ја тренутно немам другог начина да ишта урадим, ако имаш било какву идеју којом бисмо могли радити на систематском решавању проблема, радо ћу те саслушати и подржати и радити оно што је у интересу свих нас.