Играње последње две утакмице првенства пред празним трибинама.

Док широм земље хиљаде људи остаје без својих домова, без свега што су читав свој живот градили, људи гину, тачан број се ни не зна, разноразни фудбалски челници и даље причају о последње две утакмице првенства које пошто-пото морају да се одиграју. АЛО ЉУДИ, па зар је фудбал битнији од нечијих живота? Нека буде првак било ко, нека га прогласи ФСС, нека буде Црвена Звезда која је прва на табели, нека буде Јавор који је последњи. Тотално је небитно. Сви ми долазимо на утакмице зато што волимо наш клуб, била то Звезда, Партизан или неко трећи, али у овом тренутку би требало да окренемо наше главе на другу страну, на хиљаде људи евакуисаних у Београду. На децу која су остала без родитеља. На жене које су остале без мужева. На сестре које су остале без браће. Свака част Звезди која је отказала целу порславу титуле, али мислим да можемо боље. Мислим да у славу свих жртава у недељу не треба да будемо на стадиону, него на неком месту где можемо помоћи нашем народу на било који начин, а има их много. Апелујем овим путем на ФСС, али и на све оне који себе називају навијачима, оставите љубав према клубу ове године по страни, покажите љубав према свом народу и својој земљи, једног дана се нећете сећати тих 90 минута и резултата, сећате се ове велике трагедије и да ли сте били човек.