Obnova spomen obeležja "Večna vatra" na Ušću

Mreža intelektualaca, umetnika i društvenih pokreta za odbranu čovečanstva – ogranak za Srbiju, motivisana osećanjem civilizacijske nužnosti negovanja sećanja na hrabrost i snagu sa kojom smo odbranili zemlju u proleće i leto 1999. godine, danas, na dvadeset petu godišnjicu NATO agresije, obnavlja inicijativu od pre dve godine pred nadležnim institucijama grada Beograda i Republike Srbije:

1. - Obnoviti gasne instalacije na Spomeniku „Večna vatra” u Parku prijateljstva na Ušću kako bi iz baklje ponovo zasvetlio plamen i vratiti izvorni izled postamenta spomenika sa tekstom i nazivima zemalja agresora;

2. - Na prilaznoj stazi Spomeniku kroz Park prijateljstva osmisliti i instalirati kolekciju od 14 „kamenja sramnih likova“ sa imenima najviših zapadnih političara i komandanata zapadne alijanse, osuđenih pred Okružnim sudom u Beogradu septembra 2000. godine, kao upozorenje za ceo svet na opasnost od političke samovolje i zloupotrebe moći;

3. - Naspram „kamenja sramnih likova“, izgleda umesnim istaći „beleg“ sa rečima pukovnika Milenka Pavlovića: „Majku vam dečju, nećete vi da ginete, ja ću“; rečima majora Radosavljevića: „Šta je čovek ako izgubi svoju otadžbinu? Mi piloti moramo da preuzmemo prvi udar na sebe i tako spasemo bar neko dete u ovoj zemlji“...

Na taj način bi ovo oskrnavljeno spomen obeležje povratilo i osnažilo svedočenje o nelegalnom i nelegitimnom ratu koji je 19 zemalja NATO pakta vodilo protiv Srbije. Taj veliki i odgovoran posao neće biti gotov dok među svetlim grobovima ne postavimo znakove upozorenja da zlo ima ime i prezime. Ne smemo zaboraviti Klintona, Madlenu, Šeja, Vokera... svakom od njih pripada crni beleg sa krvavim pečatom, da naši potomci uče lekciju koja možda neće biti unesena u udžbenik istorije.

Sprovođenje ove inicijative podrazumeva angažovanje odgovarajućih struktura iz domena struke kao i javnosti Republike Srbije.

Sećanja na 24. mart 1999. godine, vežu nas za masakr nad građanima tadašnje SR Jugoslavije od strane 19 zemalja članica NATO alijanse. Prvi put u istoriji UN doneta je odluka o napadima na jednu suverenu zemlju, članicu i osnivača ove međunarodne oranizacije, bez odobrenja Saveta bezbednosti, kao izraz političke samovolje SAD i NATO čelnika koji su sebe ovlastili da deluju van granica Alijanse. Bio je to poslednji veliki zločin 20. veka, počinjen od strane Zapada uz gaženje međunarodnog prava i pokušaj uspostavljanja unilateralnog sveta. Tim presedanom je inaugurisan model globalnog intervencionizma koji je nakon SR Jugoslavije otpočeo sa primenom u Avganistanu, Iraku, Libiji, do Malija i Sirije.

Nakon zajedničkog bombardovanja od strane najjačih zemalja Zapada, umesto očekivanog straha i agonije, snage odbrane Jugoslavije su i pored tehničke i vojne inferiornosti, pružile veličanstven otpor agresoru, a jugoslоvenskim javnim mestima, trgovima, mostovima i skupovima su odjekivale patriotske pesme nepokornog naroda. Besmrtnom stroju heroja odbrane zemlje pridružio se 1.008 poginulih vojnika i policajaca, koji će večno marširati našim sećanjima, uspomenama i ponosom, kao i preko 2.500 žrtava NATO agresije, među kojima i osamdeset devetoro dece.

Ožiljci iz borbe protiv do tada nezapamćene vojne sile, do danas nisu zarasli. Srbija se oporavlja od posledica agresije, što se ne može reći za međunarodno pravo.

Društvene i političke promene koje su usledile nakon 5. oktobra 2000. privremeno su izmenile odnos prema NATO agresiji, uz vidno nametanje potrebe za stvaranjem novih službenih politika sećanja i potrebe za redefinisanjem ovih događaja. Branioci zemlje i žrtve NATO agresije su bili izložene nemilosti podaničke vlasti DOS-a. Zapostavljena su, ili su postala meta napada, neka spomen obeležja podignuta u znak sećanja na žrve NATO agresije, među kojima i Spomenik „Večna vatra” u Parku Prijateljstva na Ušću u Beogradu. Na ovom spomen obeležju je tada dolazeća vlast ostavila svoj potpis u vidu vandalizma i gašenja neugasivog plamena sećanja na herojsku odbranu Srbije u kojoj je učestvovao ceo narod. Osim uništavanja gasnih instalacija, uklonjene su ploče sa imenima zemalja koje su učestvovale u agresiji na SRJ.

Na nama – svedocima ovog zločina sa kraja minulog veka – stoji zadatak definisanja tačaka oslonca, postavljanje svojevrsnih krajputaša da se ne zaluta na putu u budućnost. Na tom putu nas dočekuju i junaci novog doba – branioci sa Košara, reči pukovnika Milenka Pavlovića, majora Radosavljevića i nebrojenih heroja o kojima naša deca još uvek ne uče, kao što ne uče o podvizima  pilota, što uzleteše u sigurnu smrt u rano proleće 1999.

Mreža intelektualaca, umetnika i društvenih pokreta za odbranu čovečanstva (MOČ) – ogranak za Srbiju    Kontaktirajte autora peticije