Spasimo beogradsku amazoniju od uništenja

beljarica_1.jpgSprečimo da zaštićeno područje, dom vidre i kuću orlova, pokrije BETON!

Beograd ima ono što druge prestonice nemaju - oazu prirode NADOMAK CENTRA GRADA. Sa 136 vrsta ptica zabeleženih samo tokom poslednjih godina, od toga 108 strogo zaštićenih! Sa 3-4 gnezdeća para belorepana, najvećeg orla Evrope. Sa vidrom, divljom mačkom,  kunom zlaticom i belicom, i drugim ugroženim divljim vrstama.

To je BELJARICA (Balaton, Crvenka) - područje koje smo dužni da SAČUVAMO i ostavimo našoj deci, da u svom betonskom staništu ne bi zaboravila šta je priroda.

I ne samo zato! Staništa retkih vrsta DUŽNI SMO DA ZAŠTITIMO po Bernskoj konvenciji i Direktivi o pticama Evropske unije koje je naša zemlja potpisala, ratifikovala i dužna da primenjuje.

Srećom, pre nekoliko godina krenulo se sa postupkom zaštite kako bi Beljarica možda čak postala deo budućeg beogradskog nacionalnog parka, kakav recimo ima Beč, takođe na Dunavu, takođe nadomak samog grada.

Međutim, taman kada je trebalo da se Beljarica trajno zaštiti, predlog je u poslednjem trenutku, 2015 POVUČEN SA GLASANJA u skupštini grada, a 2016. najavljeno je da će beogradsku oazu prirode POTPUNO UNIŠTITI radi izgradnje nove beogradske luke unutar zaštićenog područja. I pored toga što se „područje u postupku zaštite” po Zakonu o zaštiti prirode SMATRA VEĆ ZAŠTIĆENIM!

Sada će dom vidre i kuća orla belorepana, koja vekovima Beograd štiti od poplava, svih 900 hektara POKRITI BETON, i sve to u trenutku kada Srbija pokušava da otvori poglavlje 27 pretpristupnih pregovora EU, o životnoj sredini i klimatskim promenama.

I građani Beča mogli su da ostanu bez svoje dunavske oaze, kada su 1984. godine vlasti odlučile da na njenom mestu podignu hidroelekranu. Na hiljade bečlija okupiralo je podučje, a preko 350.000 ljudi potpisalo je peticiju i gradnja je zaustavljena! Beč je dobio svoj nacionalni park, u kome bečki mališani danas uče da čuvaju prirodu.

Da li ćemo mi dozvoliti da naša oaza nestane?

SPASIMO BEOGRADSKI AMAZON!

ŠIRITE DALJE!  

Inicijativu za zaštitu ovog područja pokrenula je Liga za ornitološku akciju 2010. godine u okviru projekta Krila preko Balkana, kojim je rukovodio BirdLife International. Sekretarijat za životnu sredinu grada Berograda prihvatio je inicijativu i preneo nadležnost na Zavod za zaštitu prirode Srbije, koji je 2013. završio elaborat s predlogom zaštite 1860 ha forlanda leve obale Dunava, približno od Pančevačkog mosta pa do iznad Kovilova. U leto 2015. predlog zaštite našao se na dnevnom redu zasedanja Skupštine Beograda, ali je u poslednjem trenutku povučen, pre nego što je do glasanja došlo. Avgusta 2016. najavljena je izgradnja nove beogradske luke unutar najvrednijih 870 ha već predloženog zaštićenog područja.

Ptičji svet ove plavne zone – koja predstavlja uzvodni deo područja za ptice od međunarodnog značaja (IBA) “Ušće Save u Dunav” – ima preko 210 do sada zabeleženih vrsta, a tokom poslednjih sedam godina ovde ih je zabeleženo 136. Među njima su i tri do četiri gnezdeća para belorepana – najveća gustina populacije po jedinici površine ma gde u zemlji. Druge vrste od posebnog značaja su čaplje (ovo je veoma značajno hranidbeno područje), patka njorka, mali detlić i zelena žuna, siva muharica i žuti voljić.

Pogledajte video:

https://www.facebook.com/LOASRB/videos/10156355899968065/


Liga za ornitološku akciju Srbije    Kontaktirajte autora peticije


ILI

Vaša email adresa neće biti objavljena na našem sajtu. Međutim, autor peticije će videti sve informacije koje ste pružili u ovom obrascu.

Dobićete email sa linkom za potvrdu vašeg potpisa. Proverite svoje prijemno poštansko sanduče (i fasciklu za neželjenu poštu).
Facebook