#1: Kreativna čarolija -

ЗА МОЈЕ ДРАГЕ КОЛЕГЕ!!!

Знамо да је настава регулисана Законом о основном и средњем образовању, као и наставним планом и програмом који прописује Министарство Просвете. Наставни програм израђују експертски тимови стручњака из разних  области, који формира  не знам ко. Наставни план и програм је основни нормативни акт који обавезује његове извршиоце (управу школе и наставнике).

Ако је наставни план и про­грам основни нормативни акт који обавезује, све запослене у школи, да испоштују законом предвиђени план и програм, поставља се питање да ли се увек и у свим школама ова обавеза у целости поштује, а ако не . Зашто?

Питање: ко су ти експерти?Људи из иструке,они са дневником у руци, или не, морални квалитети тих стручњака, њихове референце, национална и политичка припадност, интереси у послу на ком су ангажовани и итд ?

Идентифкација проблема у остваривању наставног плана и програма

Наставни план и програм усмерава рад свих запослених у школи. Наставни план и програм је полазна основа и крајњи исход рада. Он је основа у планирању и програмирању рада којим треба да реализује у њему постављене циљеве и задатке. Основни проблем у његовом остваривању лежи у недостатку наставних средстава, у опремљености школа.

По мом дубоком убеђењу не постоји нити једна основна или средња школа репрезентативног карактера – која има све услове рада по педагошким стандардима.. Основу овог проблема видим у недовољној ангажованости ДРЖАВЕ и њених институција, на челу са Министарством просвете, која не издваја довољно новца за опремање школа, као и директора школа, који нерадо издвајају новац из ионако скромног школског буџета, незаинтересованости појединих професора за извођење наставе када схвате да од средстава нема ништа.

Још један можда и први узрок проблема реализације наставе видимо у ставовима ученика према образовању, која су се знатно променила у односу на ранија времена. Промењена су њихова основна знања и њихов став према школи и наставницима, дисциплини, ауторитетима, њихов став према животу уопште, као и шта желе да постигну у њему. У прилог овоме, је и чињеница да су данас деца пуно мање заинтересована за образовањем, као видом задовољавања својих потреба и испуњењем свог слободног времена.

Данас се ученици „виртуално“ баве образовањем кроз видео игрице, кладионице, а све их је мање на игралиштима, спортским дворанама,сколским библиотекама,музејима и др.

Овој ситуацији доприноси а нека ме неко убеди у другачије: генерални став одговорних институција Владе која је маргинизовала Просвету као носиоца стварања здраве нације, која би била окосница будућности Србије.

Проблем стручног усавршавања

Стручно усавршавање постаје све лошије због неадекватног приступа проблему и потребама наставе.  Први проблем лежи у чињеници да професоре, наставнике и учитеље, директне учеснике наставног процеса, нико не пита ништа. Пракса стручних семинара      темељи се на лошем приступу организатора и предавача, који на основу сиромашних информација одређују теме предавања,а за које се не може наћи директна примена на часовима. Комуникација на семинарима је једнострана, а креће се у смеру предавач- организатор, организатор- предавач , уместо да кроз дебате открију проблеме у настави и да кроз практично учење, вежбање, мишљања других, дају конкретне закључке и решења који би у будућности могли да помогну у побољшању процеса наставе.

Честе одлуке да се поједини семинари поништавају после извесног времена, одлука да се стручно усавршавање  плати из ионако скромног буџета оних који желе усавршавање, довела је до све мањег броја посећености оваквих семинара од стране професора, а они који и присуствују, своје активности  искључиво своде на дружења и забаву и жељу за добијањем сати тј.бодова. Овакав непрофесионалан однос налогодавца,организатора и предавача стручних усавршавања,

директно утиче на све присутнији недостатак мотивације у раду наставног кадра.

Проблеми  притисака на школу и на запослене у њој

Све су пристунији притисци на професоре,наставнике учитеље од стране родитеља, директора школа, а све чешће и од самих ученика.

Главни узрок овог проблема је у притисцима родитеља на директоре школа. Родитељи су мишљења да њихова деца морају имати оцену „одличан“ и добар просек, мада често без икаквог основа.

Политичари заговарају став да је образовање скуп процес, те самим тим нема јединица и понављања.

Директори школа слепо их слушају , врши се  притисак на професоре ,што доводи до ограничења у примени настав.плана и програма, иновацијама, јер се поједини професори боје реакција родитеља и директора. Све ово довело је до тога да се од целокупног наставног плана и програма, проводе само поједини наставни цилкуси, који нису „опасни по здравље ученика“. Оваквим притиском и мешањем спољних чиниоца, настава се свела на непотпуни наставни процес, где преовладава формални начин провођења наставног плана и програма, који се свео само на уписивање наставаних тема  и наставних јединица у дневник, вођење рачуна да се ученици не повреде на часу и да се ученици ни накој начин не нађу увређеним и повређенима,( јер онда сачувај боже :па доћи ће новине, надзор, родитељи, чуће и реаговаће савет родитеља ), позивања на разне правилнике и законе итд.

Закључак

Увек на поједина питања која себи често постављам, налазим у одговорима разна оправдања, а онда пракса ме демантује. Све је више алкохола, дувана и дроге у школама ,о насиљу свих врста и облика да и не говорим, појава да ученици уписују  5 разред , а не знају да читају и пишу, о рачунању и да не говорим.

Па где је ту безбедност, да ли се љубав на такав начин учи и доживљава, јел су насиље, екстремни национализам, хулиганство, мржња према другоме и своје домовине, оне социјалне интеракције којима требам учити ђаке ?

Живимо у времену када европске интеграције захтевају реформу образовања. Постављам логична питања: Можемо ли кренути у процес реформи са овако лошим стањем у настави. Ако само констатујемо проблеме и на крају ништа не урадимо, нећемо никада пружити веће могућности позитивног и сврсисходног деловања на ученике. Како очекивати жељене позитивне ефекте наставног процеса са овако лошим стањем материјалних услова рада? Све су то питања на која хитно морамо дати практичан одговор , то јест морамо наћи начине и средства стварања што бољих услова рада у процесу образовно- васпитног процеса, а све то у циљу стварања јаког,здравог и паметног појединца и као таквог стављања на потребе нама и наше лепе отаџбине СРБИЈЕ!!!

Велики поздрав        Наставник  Александар Ерић