Иницијатива да књига "Чујте Срби"постане обавезна школска лектира


Gost

#151

2016-03-15 23:01

Pročitao sam knjigu i pao u depresiju jer sam shvatio da se ovde ništa ne menja već 100 godina.Bez obzira na to,smatram da knjiga treba da bude opomena svima nama i upozorenje šta će nam se i dalje dešavati,ukoliko nećemo ništa da se menjamo,a pre svega da budemo hrabri i da se borimo protiv neprijatelja koji je ne vojnik u drugoj uniformi,nego loš učitelj,šef,političar...

Gost

#152

2016-08-02 00:18

Knjiga je napisana pre skoro 90 godina i dok sam je čitao imao sam utisak kao da opisuje današnje generacije. Političari, "Elita", narod, profesori, sve je isto, zato i propadamo...
Славица Јовановић  новинар и књижевник  

#153 СПОМЕН - КОСТУРНИЦА , ПРЊАВОРСКА КОСТУР- КАПЕЛА

2018-08-08 22:07

СПОМЕН - КОСТУРНИЦА , ПРЊАВОРСКА КОСТУР- КАПЕЛА

(  Подсећање : 17. августа 1914. године Аутро - угари , спалили су у школи  48 Прњавораца , из школе у пламену , мајке су кроз прозор избачивале децу , а које су аустроугарски војници  дочекали на бајонете )

 

Између реке Дрине и брда Џајевца , на обронку планине Цера ,

у огњу злотвора горела су деца , у спаљене очи мајке сузу да натера ,

да угаси пламен , урлике и јецај , од костију људских исклесана капела ,

Ћеле - Кула  Западне Србије , ту душманин откри право лице ,

погнуте су главе испред Спомен - костурнице , гробнице- исповедаонице ,

у огњу хтедоше да спале и Крсног Свеца .

Народну ношњу униформом звали . док су на ломачи живе спаљивали ,

силовали, клали , убијали , коњ’ ма за репове растрзали ,

на бајонете дочекали ….

Овде сред мачванске равнице , долазише често Србо - убице ,

ко гаврани птице злослутнице , да живе затрпају у гробнице.

Споменик од костију исклесаше , бесмртне Спомен - костурнице ,

у црно нам завичај завише , разјапили чељусти , вилице .

Да нам деци сред танушног врата , запечаћене крвљу се виде огрлице ,

од трагова дављења и прстију , крвничке свирепости и  грознице .

Кренуше низбрдо , а нема кочнице , сме ли ико да се загледа у лице ,

Мачве - Старомајке , вечне удовице . И  све док нам покољења пале свеће ,

продужавају сећање на масакр и злослутно столеће .

( Могућа исповест мајке , која покушава да спасе своје чедо

из школе у пламену и мајки ,које избацују децу кроз прозор ….)

: - Анђеле , Анђела , сине и кћери , кад је школа ко ломача горела ,

кад су нас  злотвори угљенисане хтели ,

хтедох да те одбраним од пламена , што сукну из учионица ,

потпалише га са много жара , подметачи пожара , утваре свих утвара ,

босоноги да ходамо по жеравици и изгоримо ко лиле Петровдана ,

а ја Бранимирка , твоја мајка , од огња да те преотмем ,

да ватру разбукталу предухитрим , отргнем из бакље живих ломача

и спржених руку те кроз прозор избацим , Сунцу и Ваздуху ,

не слутећи да ће те дочекати на бајонет - Жарач ,

што жар распирује , пепео разгрће …

А још миришеш на пупчану врпцу , изнет из колевке , окренут Сунцу ,

од колевке до попевке - кратка путања , из спршених очију суза искри ,

да угаси пожар неугасиви .

Ми смо мој сине Мучени , изгорели живи , ко да се уклета прошлост вампири ,

само сам хтела да наставиш да живиш , не слутећи да сам ти век продужила

за само пет минута , обневиделе очи од дима и пламена који сукља не виде бајонет- Жарач

и да те крвника дочека рука .

И чија смрт је лакша у огњу ил на оштрици бајонета .

Ја сам ти сине и Блажена и Богданка и Босиљка и Божица  и Миља и Смиљана ,

Милодарка , дару утробе своје даровах живот , а не смрт , зато ни мртва не ћутим .

Огњене мој и Огњана , пламтели смо у варницама , изгорели смо у жеравици ,

узалуд молитве , јауци , крици , опколише нас немани у учионици ,  зборници ,

запалише  нас ватрољуби на огњу огњеном , на огњишту рођеном ,

да једном васкрснемо из пепелишта и згаришта .

У овој школи где смо изгорели ко свеће ,исписиваће прва слова , креда ће им бити

наше кости беле . И мртва бићу ти спас и Спасенија ,

имена ми крштеног , Споменка према називу биљке споменак ,

да  вас не забораве , ова ће школа бити Стамена ,

јер је грађена од костију , тврђих од камена .

Сунчице и Сунце , Васкрслава и Васкрславе , Голуба и Голубе , Крстана и Крстане …

Из пепелишта васкрснуше наше кости , ми смо ко буктиње изгорели ,

у крвавој прошлости , да би светлију будућност сагледала покољења

и знала шта су незвани гости , чинили прамајкама и праочевима

и да смо буктали ко буктиње , само да се сачува вољена земља ,

јер куд би без кућног прага моји беземљаши ?

Да нас  поробе , освоје и покосе , то хтедоше ,

кад на  у цркве , школе и куће , ко овце у торове сабише ,

нас Неболике и Милолике и душе Христолике да искорене ,

да нам затру семе .

Тај тренутак и ту игру сенки , које се плаше крвожедници ,

вапај и пламен голоруких , живих изгорели ,

грчевита борба угљенисаних руку да се спасе чедо

и у трену кад душе узлећу на Небо .

Кад зачујеш песму анђеоског хора , то се песмом брани од утвара и злотвора

и вековним звоном зазвониће школа,

ил се огласити са црквених купола , ту се огледају сенке прошлости ,

чијих се сенки и крвници плаше .

Знаћеш да си близу Прњавора , да је ту у близини и паљена школа

и да су питања још без одговора , из прошлости густ дим и даље док куља ,

знаћеш да су живе људе на ватру доливали уместо уља .

Ту сад расту селен , смиље и кадуља ...

 

Славица Јовановић  новинар и књижевник  

Аутор фотографија : Славица Јовановић

из књиге " Не клечи пред злотвором "

 

Славица Јовановић , новинар и књижевник

#154 РАСПИСУЈЕ СЕ ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС ‘’ ТРАГОМ ПРАВДОЉУБИВОГ - АРЧИБАЛДА РАЈСА ‘’

2018-08-28 02:21

Следеће године 8. августа  2019 . године навршава се тачно  90 година од смрти једног од највећих пријатеља Срба , истакнутог хуманисте, криминолога и пријатеља Србије Арчибалда Рајса, чије су поруке из његовог антологијског дела "Чујте, Срби" о менталитету, снази, поносу, слободарском духу, али и слабостима и грешкама Срба и данас,  актуелније него икада. Рајс је иначе почасни грађанин Мачванског Прњавора .

Рудолф Арчибалд Рајс рођен је 8. јула 1875. године у немачкој покрајини Баден.

Рајс је био швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата.

Истраживао је  злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом, а посебно је направио осврт на страдање српског становништва од аутро- маџара  почињеним над становништвом Мачванског Прњавора и околине .

 

По Рајсовој жељи, његово извађено срце однесено је у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта.

 

На урни, која је поломљена приликом налета Бугара у Другом светском рату, писало је: "Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана, Златно срце спава. Пријатељ Срба из најтежих дана. Јунак правде, истине и права. Швајцарца Рајса, ком' нек је слава!".

Конкурс се расписује  и у знак сећања на жртве  злочине које је починила аустроугарска војска у Мачванском Прњавору 4. августа 1914 године , тако да и данас  пред Спомен - костурницом леди се крв у жилама , пред том Прњаворском Костур - Капелом .

 

(  Подсећање : 17. августа 1914. године Аутро - угари , спалили су у школи  48 Прњавораца , из школе у пламену , мајке су кроз прозор избацивале децу , а које су аустроугарски војници  дочекали на бајонете )

Иницијатор књижевног конкурса је Славица Јовановић новинар и књижевник , која на овај начин  испуњава заветну жељу Бранислава Бојића Банике књижевника из Београда , који је своје детињство проводио у дворишту прњаворске цркве  знатижељно посматрајући спомен- костурницу у друштву тадашњег црквењака . Мајка Бранислава Бојића књижевника је родом из Новог Села и  Бојић је потписницу ових редова замолио да кроз књижевно и публицистичко штиво , пише о свирепим злочинима над недужним српским становништвом  у Мачви . Иницијативу су одмах подржали и књижевници из Удружења књижевника Србије : Предраг Богдановић Ци, књижевник , др Милан Младеновић књижевник и многи други афирмисани књижевници и новинари , али има и полицајаца , као и   књижевних клубова . Такође у току је и оснивање Удружење писаца Мачванског Округа , чији је иницијатор такође , Славица Јовановић новинар и књижевник .

Сада  више о конкурсу који је тематске садржине . Прва песма би требало да буде посвећена Арчибалду Рајсу , односно  песма посвећена његовом истраживачком раду на raскринкавању злочина над житељима Мачве и његовом књижевно-публицистичкм раду и књизи- тестаменту ‘’ Чујте Срби,  чувајте се себе’’ .

Друга  песма би  требало да се  односи на страдање  мачванског живља , који су на најмонструозније  начине мучени , клани , спаљивани , везани жицом  и терани да гледају трчећи везани у ланце , према августовском Сунцу ,   а познато је да само птица орао , без тешкоћа може у Сунце погледати …

Трећа песма би требало да буде посвећена  слепом српском гуслару и песнику Филипу Вишњићу , који је злочине  у Мачви од стране тиранина- опевао .

Песме треба да су дужине до 28 редова , потписане пуним именом и презименом аутора

Један аутор  може учествовати  са по једном песмом на све три теме , или са три песме на једну тему коју изабере .  Или само са једном темом са конкурса . Конкурс је самофинансирајући и плаћа се учешће  од 500 РСД . Конкурс је отворен до краја априла 2019 . године . Осим штампања зборника и књижевних вечери , планиран је и посета   Београду споменику Рајсу који налази се у Топчидерском парку, као и посета спомен костурници у Мачванском Прњавору .

Најуспешније песнике очекују  дипломе , књиге, уметничке слике , захвалнице .

Проглашење  победника , додела награда и  промоција зборника посвећеног сећању на  жртве ратова у Мачви биће одржана у августу , када се обележава јубилеј   90 година од смрти Арчибалда Рајса али и годишњице од великог зверства над Србима .

Овим конкурсом  испуњавамо и заветну  жељу - тестамент нашег угледног српског књижевника  Бранислава Бојића , великог Србина , Родољуба и Православца , који је као босоноги дечак у Мачви , био ужаснут злоделима  над огњиштима и децом , родном крају своје мајке . А захвални смо и књижевницима Удружења књижевника Србије што нас подржаше  у овој идеји . 

За све информације везане за  конкурс можете се телефон : 063- 807 - 59-35 .

У нади да ће  конкурс постати  традиционалан и да ће отргнути од заборава , недужне  мачванске жртве , али и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса .

 

Припремила : Славица Јовановић , новинар и књижевник