Protiv emitovanja serije "Ravna gora"

Kontaktirajte autora peticije

Tema diskusije je automatski pokrenuta na peticiji Protiv emitovanja serije "Ravna gora"


Gost

#76 Re: Re:

2012-09-23 14:19

#42: Antifasista - Re:

A vecina vas koristi dokumenta sa sajta znaci.net,a te dokumente je pisala tamo neka komunjara

Antifasista

#77 Re: Re: Re: Ha, ha!!!

2012-09-23 22:06

#76: - Re: Re:

Naravno da koristimo ta dokumenta koja ti ocigledno ni pogledao nisi. I naravno, vi cedomiri cete za svaki od tih dokumenata, fotografija i svedocenja prezivelih reci da su "komunjarske lazi". E sad stavi prst na celo i pokusaj da razmislis kolika je verovatnoca da su svi pomenuti dokazi falsifikovani, a da je istina jedino ono sto pisu nacionalisticki autori. Oni cak nikakve dokumente koji im govore u prilog ni ne prezentuju javnosti. Ili ako bas neki i iznesu, iznose selektivno i to nista u originalu nego sopstvene interpretacije tih dokumenata. Sve sto oni imaju zasniva se na drazinoj odbrani sa sudjenja u cije transkripte takodje nisi ni zavirio, cim tako govoris. A tvoj ti se "djeneral" na sudjenju drzao kao poslednja pickica, svu krivicu svaljivao na svoje komandante, a da bi na kraju cak trazio da ga postede. Smesni ste! Ali da ponovim kako ono  rece Dzon Stjuart Mil, "glupi ljudi su generalno konzervativni". There might be some stupid people on the right!


Gost

#78 Re: Re: Re: Re: Ha, ha!!!

2012-09-28 16:45

#77: Antifasista - Re: Re: Re: Ha, ha!!!

Nisu svi falsifikovani,ali vecina jeste.Dokumenta je vrlo tesko naci,jer su ih veliki sin naroda i narodnosti i ostali vecinom unistili.Zato hajde da svi gledamo Klopka za generala i ostale partizanske filmove,svi smo sisli sa planine,cuvali smo ovce,i onda smo 1945 dosli u Beograd,sakrili smo se iza milion ruskih vojnika,i "oslobodili" Beograd,uzurpirali tudje stanove i kuce,sad smo Beogradjani,to su nasi stanovi i mnogo nam je lepo...

Antifasista

#79 Re: Re: Re: Re: Re: Ha, ha!!!

2012-09-29 02:31

#78: - Re: Re: Re: Re: Ha, ha!!!

1) Molim dokazi da su dokumenta unistavana, kao i falsifikovana. Kako, kada, gde, ko, zasto? I ako te bas zanima, izvori mog saznanja su i strana dokumenta, pre svega mislim na dokumente Vermahta, a zatim i na dokumente zapadnih saveznika i vlade u Londonu. Ta dokumenta bas i nije tek tako moguce falsifikovati;

2) Niko ozbiljan se ne sluzi filmovima kao izvorima saznanja, to si rekao samo zato da bi vredjao i nipodastavao. Naravno, zato jer nemas argumenata;

3) Kada nesto zastupas, onda izlazes odredjene argumente, koji zajedno moraju ciniti koherentnu celinu. Vasi cetnoidni argumenti su najcesce kontradiktorni. Recimo, bas kada si pomenuo tih milion Rusa i sacicu vojnika NOVJ, budi ljubazan pa mi objasni sledece. Po vama, Partizani su vrsili nasilnu mobilizaciju. Kako je onda moguce da ih je 1944-e(ne 1945-e, nego 1944-e je oslobodjen Beograd) bila sacica, kojoj je pomoglo milion Rusa?

4) Uzurpacija tudjih stanova nema ama bas nikakve veze sa Antifasizmom. Taj deo pripada istoriji posleratne Jugoslavije i mora biti analiziran nevezano za dogadjaje iz samog rata. Kada vec pominjes tu kolektivizaciju, odgovoricu i na to. Nasilna kolektivizacija je u osnovi pogresna. Najpre, jer se oduzimalo svakome, bez obzira na njegovu proslost, ucesce u ratu, nacin na koji je imovina stecena, etc. Naravno, medju ljudima kojima je oduzimana imovina, bilo je i postenih ljudi, cija je jedina krivica bila to sto imaju. Uz oduzimanje imovine, sledili su cesto i montirani procesi(neki kao osveta za ranije sukobe i slicno), zatvaranja, ubijanja, etc. Takve stvari, svako normalan ce osuditi jer se to karakterise kao zlocin. Medjutim, vecina onih koji su stradali posle oslobodjenja, nisu bili takve cvecke kakvim nastoje da ih prikazu cetnicki autori. Medju svim "zrtvama" posleratne Jugoslavije, ubedjen sam da je 90 % njih stradalo s' razlogom. Nemoj zaboraviti da postavis pitanja ko su bili ti ljudi, i ono jos vaznije, sta su radili za vreme rata i pre rata. Medju svim tim ljudima, vecina su bili spekulanti, kolaboratori, ratni profiteri, predratna gospoda koja su se bogatila na tudj racun i slicno. Navescu primer jednog coveka koji je imao hotel. Pre rata je svoje radnike tretirao, blago receno kao stoku. A onda je dosla i okupacija. U njegovom hotelu, boravili su okupatori, a on ih je verno posluzivao, neretko cinkareci ko od njegovih radnika ima sumnjivu(inace sumnjiva je njima bio sinonim za komunisticku ili revolucionarnu) proslost, ko se bavi sumnjivim aktivnostima, srece se sa sumnjivim ljudima i slicno. Izvesan broj prokazanih je kasnije stradao. Cemu je on mogao da se nada nakon oslobodjenja? Da ce tek tako da se preko svega predje i da sve bude zaboravljeno? Ne, posledice je morao snositi! Vecina "zrtava je bila upravo takva. I dobila je ono sto zasluzuje;

5) I samo da znas jednu stvar, a to je da su moji stari bili casni i posteni ljudi. Niko od mojih predaka koji su se borili, nije se na takav nacin okoristio. Sve sto su imali, a nikada nisu imali mnogo, stekli su svojim radom. Protiv fasistickog olosa su se borili jer je to bila njihova covecanska duznost.


Gost

#80

2012-10-02 21:54


Gost

#81

2012-10-02 23:18

ЖРТВЕ КОМУНИСТА
400. Живан Васић, деловођа сеоске општине у Шаторњи. Убијен 27. јула 1941. године по наређењу Панте Станковића из Винче, командира 2. чете Првог шумадијског партизанског одреда.
401. Војислав Плећевић (1901) из Гараша. До рата био је радикал. Деловођа у суседним Живковцима. Убио га 21. августа 1941. године у зору Јован Арсенијевић из Живковаца, са пет метака из пушке, док је Војислав још лежао у кревету. ''Јована су касније убили његови, комунисти''.
402. Светозар Рафаиловић (40 г.) деловођа општине с. Вукасовци. Убијен 4. септембра 1941. крај сеоског пута, по наређењу Милана Благојевића - Шпанца из Наталинаца, команданта Првог шумадијског партизанског одреда. Убице су Светозару размрскале главу.
403. Аврам Ацо Петровић (1919) из Трешњевице. Убијен половином септембра 1941. године у Врбици, на ''Дугајлији''. У овом убиству учествовали су и врбички скојевци Драгољуб Росић ''Јанко'' и Катарина Богдановић ''Борка''. Аврамова ''кривица'': није хтео са комунистима.
404-408. Никола Веселиновић, Милован Лукић, Танасије Милинковић, Радојко и Радосав Павловић из Живковаца. Стрељани од комуниста у јесен 1941. године у селу Трудељу.
409-410. Велимир Јовановић, потпуковник, и Василије Јовановић, ваздухопловни водник, из Венчана. Убијени 8. октобра 1941. године од космајских партизана које је предводио Јеврејин Анаф Исак Соломон, адвокат из Пожаревца.
411. Милош Грујић (50 г.) абаџија из Даросаве. Борац у Балканским ратовима и Солунац. ''Оличење Даросаве''. Убијен од даросавских комуниста 9. октобра 1941. године. Убили га јер је ''наговарао људе да не ступају у партизане''.
412. Душан Милованов, учитељ избеглица из Бачке. Зверски убијен од даросавских партизана 9. октобра 1941. године, јер је и он ''наговарао људе (у Даросави) да не ступају у партизане''. Иза њега је остало петоро деце сирочади.
413. Тихомир Томачевић (43 г.) из Даросаве. Деловођа сеоске општине. Убијен с леђа бајонетом, 9. окотбра 1941, у Пословчици близу старе цркве. Убили су га даросавски партизани.
414-415. Радован Добричић (1916) из Даросаве. Убијен 9. окотбра 1941. године од даросавских партизана, с којима је у почетку сарађивао. У новембру исте године убили су и његовог оца Миливоја (1898).
416. Радисав Прокић (1909) из Даросаве. Каменорезац. Убио га Радосав Несторовић из Даросаве, 9. окотбра 1941. године, у Пословчици, близу старе цркве. ''Није хтео са комунистима''.
417. Хаџи Танасије Думовић (65), велетрговац из Аранђеловца. Убијен је 16. октобра 1941. године у атару села Копљари од партизана Првог шумадијског одреда. У злочину се ''истакао'' и Светомир Трифуновић из Трешњевице: ''Нећу твоје паре, `оћу твоју душу''! Наравно, Думовић је опљачкан. Носио је у Београд новац сакупљен од богатијих Аранђеловчана за фонд Владе народног спаса генерала Милана Недића.
418. Милорад Влајковић (40) из Босуте. Радикал. Председник села. Комунисти су тражили да се повуче. Убијен је на Митровдан 1941. године ноћу иза своје куће, од комуниста Пере Петрушевића Македонца (циглара из Велеса), Душана Радоњића, учитеља из с. Бање, и др. И кућу су му опљачкали. Ово злодело је извршено по наређењу Милана Илића Жуће (потоњег ''народног хероја'') из Трешњевице, команданта Првог шумадијског одреда ''Милан Благојевић''.
419-421. Радовановићи Хранислав Ранисав (1901) и Војислав (1921) и Чедомир Николић (1921) из Живковаца. Убијени на међи села Гараша и Јеловика, 17. новембра 1941. године. Пресрели их партизани Космајског одреда, с кокардама на капама. Побијени су пошто су одговорили да су против комуниста. Претходно су им свукли нова одела и опанке, покупили све што су понели да продају на аранђеловачкој пијаци. Војиславу су размрскали главу, а мајку Росу су тукли кундацима. У злоделу је учествовала и учитељица Божидарка Дамјановић - Кика (после рата проглашена за ''народног хероја'').
422-423. Милан Антонијевић (43) из Трешњевице. Убијен и опљачкан од комуниста у петак пред Св. Аранђела 1941. Тада су убили и његову сестру Милицу Чумић, а њеног сина Чеду ранили у главу.
424. Добривоје Грујић (1912) из Даросаве. Убијен је по наређењу блиског рођака Радована Грујића (до рата бомбонџија, после рата потпредседник Скупштине Србије). Убиство је почињено на Божић 1942. пред зору, недалеко од Добривојеве куће у Старом селу у Даросави. Остало је без оца четворо сирочади.
425. Добривоје Станишић Липса из Брајковца. Убили га, у пролеће 1942. године, Станислав Сремчевић Црни из Гунцата код Крагујевца (потоњи ''народни херој'') и Вујадин Станошевић из Брајковца.
426. Радојица Раковић (1912) из Живковаца. Свештеник у с. Јеловику. Убили га комунистички изроди испред цркве, средином лета 1942. године.
427. Александар Величковић из Гараша. Вршио припреме за формирање четничке чете. По наређењу Милорада Лабудовића Лабуда, команданта Првог шумадијског парт. одреда, убила га тројка: Живомир Жика Несторовић и Светолик Ђурђевић Лика из Даросаве, Милан Чорта из Београда, са кокардама на капама. Сачекали су га у заседи на брду Ваган крајем јула 1942. године. Обавештајни посао обавила је Дана Миловановић из Даросаве. (Овакав исказ о том убиству оставио је сам Несторовић у својој књизи ''Црвене стазе''.)
428. Милош Симеуновић (1921) из Живковаца. Заклан у с. Јеловику, августа 1942. године после напада комуниста на чету припадника ЈВуО из качерског краја. У злочину су учествовали: Душан Павловић из Раниловића звани Бора Ранилац, Моша Јосиповић и Живорад Ристовић из с. Драгоља.
429-430. Раденко Тодоровић Грбовац (45) из Гараша. Ухвате га на свадби Павла Радивојевића у Јеловику, крајем септембра 1942. године и убију недалеко од јеловичке школе. На самој свадби убили су Душана Балтића Маџара из Трудеља. Ове злочине починила је, уз помоћ ''комунаца'' Јанковића из Јеловика, четворка за специјалне задатке: Радомир Момчиловић - Паја Смедеревац, Радомир Ивановић - Мића Црвени из Крћевца, Јошко Падрац - Марко Врчинац и Бранислав Параћ - Реља из Београда.
431. Михаило Милинковић (45) из Трешњевице. Био је зидар. Убили га ''џаб-џабе'' у подруму његове куће, ујесен 1942. године. ''Није ником воду натрунио''.
432. Максим Максимовић (55) из Брезовца. Благајник у сеоској општини. Као члан Земљорадничке странке, пре рата био је посланички кандидат. Убијен 23. октобра 1942. године у близини његове куће, под липом - записом код општине. Најпре му скинули нове опанке. Злочин је извршила тројка Душана Радоњића, учитеља из села Бање.
433. Светозар Вујановић (други) из Брезовца. Убијен 23. октобра 1942. године у Брезовцу од партизанске тројке коју је предводио Душан Радоњић.
434. Обрад Веселиновић (1912) из Живковаца. Убијен код његове куће на Св. Јована 1943. године од чете комуниста коју је предводио Душан Радоњић из с. Бање.
435. Живан Јовановић Млађинац (1915) из Живковаца. Убио га Миливоје Станичић Сеља, на Св. Јована 1943. године у потоку Вујевина у Живковцима, о чему је касније причао.
436. Катарина Веселиновић (42) из Живковаца. Убио је Миливоје Станичић Сеља из Даросаве, на Св. Јована 1943, у потоку Вујевина. На дан њене сахране, партизани поред осталог однесу из куће и 200 кг кукурузног брашна, купљеног за продату ''сингер'' машину. Петоро деце је остало без мајке.
437. Љубисав Васић, деловођа из Трбушнице. Убила га пред његовом кућом дружина Жике Несторовића из Даросаве, у ноћи 5. марта 1943. године.
438. Борислав ћурђевић из Венчана. Припадник ЈВуО. Ликвидиран од Качерске партизанске чете, у рудовачком забрану, 11. маја 1943. године.
439. Ђорђе Милановић Кезунац (47) из Буковика. Солунац. Радикал. Убијен једне ноћи у мају 1943. године, на кућном прагу. На тражење буковичких и аранђеловачких активиста, убиство је починила четворка за чишћење терена коју је предводио Радомир Момчиловић - Паја Смедеревац.
440. Јован Јанковић Миловац из Липовца. Председник села. Солунац. Убијен у пролеће 1943. године од дружине коју су предводили Бранко Ковачевић - Жика морнар (родом из Црне Горе, потоњи ''народни херој'') и Славко Зечевић из Липовца.
441. Рајко Димитријевић (1912) из Гараша. Четовођа. Убијен на Белу суботу 1943. године код сеоске општине где се одржавао вашар после традиционалне литије крстоноша. Злочин су починили: Душан Павловић - Бора Ранилац, Петар Петрушевић - Македонац, и др.
442. Александар Лека Марковљевић (45), председник општине села Даросава. Радикал. Убијен 4. јула 1943. године у близини своје куће, по наређењу Душана Петровића Шанета (комунистичког главешине у аранђеловачком крају, каменоресца, родом из Крагујевца, потоњег ''народног хероја''). Наређење су извршили, са три пушчана метка, Миливоје Станичић Сеља из Даросаве и Чеда Рановић из Рудоваца. Три месеца раније Немци му запалили кућу, а једва се избавио из немачког затвора у Крагујевцу те није стрељан.
443. Светислав Радисављевић ''Попић'' (1901) из Гараша. Убијен у ''време кошења'' 1943. године. Злочин је извршила тројка Пере Петрушевића Македонца, на месту где је сад гарашко вештачко језеро из којег се Аранђеловац напаја водом.
444. Радомир Јовановић (1915) из Копљара. Припадник ЈВуО. Убијен од партизанске заседе у с. Бања, 23. јула 1943. године.
445. Миодраг (Радованов) Анић (1908) из Орашца. Био је начелник геодетске службе у Сопоту. На једном збору у току лета 1943. године говорио о опасности од комунизма по српски народ. Убила га у Дучини, 16. августа 1943. комунистичка дружина коју су предводили Жарко Михаиловић из Стојника (београдског) и Љубиша Мишић из Дучине.
446-447. Лепосава Андрић (60) и син Витомир (40). Убијени од даросавских комуниста у потоку Швабинац у Буковику, 16. септембра 1943. године.
448. Богдан Бошко Катанић (1894) из с. Бања. Угледан домаћин. Радикал. Кмет села. По наређењу Душана Петровића Шанета, убила га тројка Миливоја Станичића Сеље, одвевши га са његове њиве где је секао шашу. Злочин је извршен око Крстовдана 1943. године у Копљарској јарузи. ''Није узео пушку у руке, убили га да би опљачкали његово богато домаћинство, и зато што је говорио да су комунисти мангупи који су пошли да упропасте земљу и народ''.
449. Петар Томковић (1877) из с. Бања. Пре рата председник одбора чувене Венчачке винарске задруге. Најбогатији био у селу. Убијен је после дугог мучења и копања очију у Лучића забрану у Врбици, око Крстовдана 1943. године. Затим је опљачкана његова имућна кућа.
450-451. Радојко Ралетић (65) из Даросаве, учитељ у пензији. Био је пре рата начелник среза. Убијен ујесен 1943. код Требежа у Даросави. С њим је страдао и Милутин Пантелић Језгринац (1866), кмет села, солунац, коме су комунисти покупили све из куће, коње и кола. Тим коњима су распињали ове своје жртве, о чему је касније причао случајни очевидац Влада Милојковић, железничар из Београда. Овај злочин су починили: Душан Петровић Шане, Радован Грујић, Жика Несторовић, Миливоје Станичић Сеља, Светомир Андрић и други, из Даросаве, Душан Павловић - Бора Ранилац, Иван Кузмановић Макса из Венчана...
452. Велимир Перишић (1899) из Даросаве. Убијен на Крушевачком вису ујесен 1943. ''Није узео пушку у руке''.
453. Радивоје Рако Вучићевић (30) из Буковика. Убијен новембра 1943. године у Даросави од дружине Васе Савића (родом од Мостара), Станоја Јовановића Дражића и Михаила Кала Николића из Буковика...
454. Радомир Вујић (1902) из Копљара. Као поднаредник повремено је руководио војном обуком сеоских младића. Убијен у Суморини 15. децембра 1943. Син Момчило (тада 18-годишњак) гледао је убиство оца, које су починили: Милић Радовановић - студент из Винче и Слободан Минић из Бање (потоњи народни хероји), Душан Каратошић, Андрија Васиљевић, Милорад Мишула Илић - сви из Копљара, Нада Драгичевић из Бање... ''Мишула га ударио секиром, па га докрајчили из пушке. Покупили су ствари из куће и 700.000 динара''.
455-456. Вељко Влајковић (75) из Буковика, Солунац, и син Бошко (1895), кмет села пре рата. Убијен пред Св. Николу 1943. године у потоку Ђућевцу у Буковику. У злочину учествовали: Бранко Ковачевић - Жика Морнар из Црне Горе, Милан Цане Вићентијевић из Даросаве, Станоје Дражић из Буковика... Налогодавцу Д. Петровићу Шанету Дражић је реферисао: ''До пола пута син јаше оца, од пола - отац сина''! Други Вељков син Рајко, стрељан је од Немаца у Шумарицама 21. октобра 1941. године. (Срески народни суд у Аранђеловцу, закључком Бр. 162/45, од 15. јануара 1946, обавестио је Окружни народни одбор у Крагујевцу да се имовина ''народног непријатеља'' Бошка Влајковића не може конфисковати, јер је ''живео на имовини свога оца Вељка''. Истог дана, закључком Бр. 165/45, Срески народни суд у Аранђеловцу пише да се ни конфискација имовине ''народног непријатеља'' Рајка Влајковића, Бошковог брата, не може спровести, јер је и он ''живео на имовини свога оца Вељка''. ИАШК, Фонд ОНО, К-39. За сада се не може рећи да ли су комунисти убили и Рајка.)
457-458. Димитрије Вишо Лазаревић (45), капетан академац и Драгиша Томић (30) четовођа из Врбице. Уочи Материца 1943. године одвели их Жика Морнар и другови и код Недића трла иза Рисоваче изболи камама.
459. Божа Арсенијевић (50) из Прогороваца, деловођа у Даросави. Убијен почетком фебруара 1944. године.
460-461. Милева Радојичић и њен син Драгољуб Шегинац (1 из Даросаве. Убијени у потоку испод куће, у зиму 1944. године. Злодело је починила група Жике Несторовића, по заповести Д. Петровића Шанета. (Срески народни суд у Аранђеловцу, одлуком Конф. бр. 103/45, од 16. новембра 1945, закључио је да се ''народном непријатељу'' Драгољубу нема шта конфисковати, јер је ''био неожењен и живео је на имању свога оца Живомира који је још у животу''. ИАШК, Фонд ОНО, К-39.)
462. Радован Ранковић Змај (55) из Даросаве. Учесник балканских ратова и солунац. Једног мартовског дана 1944. године случајно је наишао на земуницу у кући комшије Михаила Лазаревића Цара, где су се крили Душан Петровић Шане, Жика Несторовић и др. По шанетовом наређењу, ликвидиран је ту у близини због ''безбедности земунице'' (како је касније писао Ж. Несторовић у књизи ''Црвене стазе'').
463. Благоје Ћирић (1908) из Даросаве. Завршио гимназију. Сарађивао је с комунистима али је одбијао да врши улогу егзекутора по наређењима Д. Петровића Шанета. Убио га у зиму 1944. Жика Несторовић у Даросави. Остало је за њим петоро деце сирочади.
464. Милан Степановић из Гараша. Уочи Ђурђевдана 1944. године пуштен је из центра за војну обуку у Шаторњи да код своје куће прослави славу. Успут га пресретне тројка преобучена у четнике, коју је предводио Бора Ранилац. После испитивања пусте га. Дођу му на славу, с петокракама. Почасти их како доликује. Затим га вежу, и већ ту у његовом дворишту Бора му зада први удар камом. ''Докусуре'' га у селу Раниловић.
465. Коста Дуић из с. Бања. На захтев месних скојеваца, убила га дружина Жике Несторовића, почетком јуна 1944. године, ''јер је наговарао људе да раде за четнике'' (Ж. Несторовић).
466-467. Милорад (Влаичин) Грујић (1902) четовођа и Витомир Вића Грујић (35) из Даросаве. Убијени на Крушевачком вису, крајем јуна 1944, по Шанетовом наређењу. Егзекуторску групу предводио је Жика Несторовић а непосредни извршилац био је Иван Кузмановић Макса из Венчана.
468. Војин Грујић (36) из Даросаве. Убио га је 1. јула 1944. године Миливоје Станичић Сеља после партизанског напада на једну јединицу ЈВуО код Војинове куће.
469. Милорад Мика Ћирић (2 из Даросаве. Убио га Милосав Ранковић Чичинац из истог села, код записа на потесу Порта, 6. јула 1944. године. Говорио је: ''Даросава би била мирна да није шанета, Радована (Грујића) и Жике (Несторовића)''. Они су му и пресудили.
470. Миливоје Швабић (1912), угледни домаћин из Буковика. Четовођа. По наређењу Д. Петровића Шанета убијен у Мисачи иза Нерезија, 16. јула 1944. године. Злочин су извршили: Станоје Дражић и Михаило Коле Николић из Буковика, Радован Петровић из Стојника, Милосав Ранковић Чичинац из Даросаве, Жика Морнар из Црне Горе, Петар Владетић Галама, избеглица из Глине, сви обучени као четници са кокардама на капама.
471. Обрен Бошовић (1903) из Врбице. Убијен на Св. Илију 1944. Пошто га је комунистичка тројка везала и извела недалеко од куће, у њега је пуцала рођака Радмила Бошковић звана Мицоје, скојевка. ''Није узео пушку у руке у току рата''.
472. Милован Марковић (33) их Гараша. Командант села. Убијен крајем августа 1944. по шанетовом наређењу. Поред Шанета у злочину су учествовали: Добривоје Јовановић Доша и Станоје Дражић из Буковика, Миодраг Миле Ризнић из с. Бања, Радован Грујић из Даросаве, Бранко ''теренац'' из Београда...
473-474. Аранђел (1880) и Андромир (1883) Радовановић из Липовца. Аранђел је пре рата дуго био деловођа у Тополи. Стрељани једне ноћи септембра 1944. код школе. Овај злочин су починили: Славко Зечевић (доцнији ''буџа''), Ђорђе Ђурић Шарац, Жика Морнар, ''Гајара'' Весовић из с. Бања, Радомир Рака Благојевић из Копљара. Убијени нису пушку узели у руке. Зечевић је касније говорио да су у ''брзини побијени''.
475. Богдан Димитријевић (1908) из Аранђеловца. Земљорадник. Мобилисан од Бугара 17. септембра 1944. године да стовара дотерану сламу за бугарску шталу код хотела ''Старо здање''. Два дана касније, приликом ослобођења Аранђеловца, заробљен је од припадника Пете крајишке дивизије и са још 11 стрељан код Соколане.
476. Милош С. Јеремић (1910), председник општине с. Буковик. Убили га Жика Несторовић и Милосав Ранковић Чичинац из Даросаве 20. септембра 1944. године, у близини данашње фабрике ''Шамот'' у Аранђеловцу. (Немцу су га држали у затвору у Крагујевцу последња два месеца окупације, тј. до октобра 1944. Док се враћао кући, срела су га ова два партизана и убила. Био је са женом Вукосавом, неки партизан Грујућ није дозволио овој двојици да убију и њу. Према изјави породице аутору; процес рехабилитације био је на почетку 2011. године.)
477. Милорад Прековић (1927) из Буковика. Убијен од Крајишника 19. септембра 1944. године у тадашњој буковичкој општини преко пута хотела ''Старо здање''. Био је донео некакву пошту.
478. Милош Живановић (1908) из Аранђеловца. Земљорадник. Одборник Равногорског одбора. Убили га 19. септембра 1944. припадници Пете крајишке дивизије и месни комунисти у близини данашњег Комуналног предузећа.
479. Радоје Радојичић (1912) из Копљара. Припадник ЈВуО, подофицир. Убијен од Крајишника 19. септембра 1944. године, код Соколане у Аранђеловцу.
480-481. Богдан и Госпава Пантелић из Даросаве. Богдан је био железничар, четнички командант среза Орашачког. Убио га Жика Несторовић у парку код хотела ''Старо здање'', 20. септембра 1944. године. Три месеца раније комунисти су запалили његову кућу у Даросави, а у октобру су убили и његову кћер Госпаву, борца ЈВуО.
482-483. Миленко Зечевић - Белуган из Липовца. Убијен приликом ослобођења Аранђеловца, 20. септембра 1944. године. Убио га заробљеног Пера Циганин, ковач, чекићем. Тада је убијен и Сава Петровић из Липовца.
484. Милутин Бановић (1922) из Буковика. Убијен у ''бугарској штали'' код хотела ''Старо здање'', 20. септембра 1944. године, кад су дошли Крајишници.
485. Михаило Микица Томашевић (1924) из Даросаве. Заробљен, као мобилисани припадник ЈВуО, приликом ослобођења Аранђеловца 20. септембра 1944. и убрзо потом стрељан у потоку Јешовцу, највећем аранђеловачком стратишту, испод цркве.
486. Драгиша Томковић (1900) из с. Бања. Угледан домаћин. Командант села (приморан), због чега је неко време био затворен на Бањици. ''Није учествовао ни у једној борби''. Ухвате га док је са својом вршалицом радио код рођака у комшилуку, крајем септембра 1944. године. Ту је изрешетан, а његов син Крста рањен. Злочин су починили Душан Петровић Шане, Нада Драгићевић из Бање, Ђорђе Ђурић Шарац из Трешњевице и још два партизана. Потом су запалили вршалицу, опљачкали ствари из куће и отерали с његовим коњем и чезом.
487. Чедомир Чеда Чумић (1914) из Трешњевице. Завршио гимназију. Стрељан код Соколане у Аранђеловцу, крајем септембра 1944. године.
488. Војислав Миловановић (1919) из Буковика. Убијен после Крстовдана 1944. године у Даросави, на Крушику. Непосредни егзекутор био је Цане Вићентијевић из Даросаве. Војислав је нађен унакажен, ископаних очију... ''Цане је касније мало врднуо с памети''.
489. Живан Каратошић (1912) из Копљара. Припадник ЈВуО. Стрељан 3. октобра 1944. године у Јеловику, после једне борбе.
490-494. Момчило Јовановић (1920) и Драга (1921), Момчилови родитељи Петар и Ленка из Вукасоваца и Драгина мајка Љубица. Убијени у потоку Јешовцу у Аранђеловцу октобра 1944. године. Иза овог злодела стајали су челници аранђеловачке ОЗН-е Душан Репац - ''Пера књижар'' из Госпића и Петар Петрушевић - Пера Македонац, циглар из Велеса. Драга је била у другом стању, молила да буде поштеђена, али је распорена, урезана јој петокрака на чело. У злочину се истакао Драгољуб Росић - Јанко из Врбице са својим ашовом (касније носио Петров гуњ, џоку и цокуле). Драгина мајка Љубица се потом отровала. Ниједна од жртава није узела пушку у руке током рата.
495. Благоје Петровић - Дашчар (1898), председник општине Аранђеловац. Солунац. Убијен у октобру 1944. године у Јешовцу. Егзекуцију извршио Душан Марковић - Шабакан из Аранђеловца, о чему је касније причао.
496. Данило Недељковић - Брка (1907) из Крћевца. Припадник ЈВуО. Убили га Славко и Миодраг Зечевић из Липовца у Круловића забрану у Бањи, у другој половини октобра 1944. године.
497. Петар Стевановић (1903) из Митровчића, Топола. Земљорадник. Повремено био у јединицама ЈВуО. Ухапшен средином окотбра 1944. године и спроведен у Аранђеловац, затворен у Јуцину кућу. Везан је за кревет (који је имао само жичани мадрац) потрбушке, а испод је ложена ватра. На 150-200 потписа Тополаца бива пуштен. Убрзо је поново ухапшен и стрељан у потоку Јешовцу у Аранђеловцу.
498. Радоје Миловановић (20) из Бање. Завршио гимназију. Убијен је у потоку Јешовац октобра 1944. године.
499. Глигорије Глиша Војиновић (1892) из Врбице. Солунац. Радикал. Био је председник сеоске општине и председник Равногорског одбора. Убијен на дан Св. Петке 1944. у Јешовцу. Није узео пушку у руке током рата.
Antifasista

#82

2012-10-03 00:56

Ovaj video pod nazivom "Partizani i Ustase" je skolski primer propagande, konkretno, velikosrpske propagande. Kroz ceo film dominiraju tipicna velikosrpska nacionalisticka i sovinisticka retorika, kao i etiketiranja i selektivno iznosenje cinjenica koji uvek ide uz tu retoriku. Na takve stvari jednostavno nemam zivaca da trosim svoje vreme. Svakako da bih trebao prilicno da potrosim pomenuto vreme da bih podrobno analizirao sve brljotine kojima film obiluje.

Kada su u pitanju ove kopipejstovane(copy-paste) zrtve, uz to jos bez ikakvog propratnog objasnjenja ili bilo kakve argumentacije, kratko cu se zadrzati, opet jer ne zelim da trosim vreme na ovako jadne i pateticne postove. 'Ajd' ovako: 1) Kao sto rekoh, bilo kakva argumentacija je ovde izostala, tako da nikakva rasprava i ne moze da se odavde razvije. Umesto koherentne celine i argumenata koji govore u prilog vasim tvrdnjama, zapravo, cak su i same tvrdnje izostale, jedino sto radite to je da nesto nagovestavate, na nesto aludirate i nesto insinuirate. Tako nesto je na nivou treceg razreda osnovne skole; 2) Malo cemo da se igramo logike. Zamislimo da ste formulisali bilo kakve teze, koje bi sada trebalo da argumentovano zastupate. Pogledajmo onda logicke greske koje bi nuzno proizasle iz ovoga sto ste ovde naveli. Pre svega, "argumentum ad misericordiam", "argumentum ad autoritatem", zatim "argumentum ad hominem", "toto pro pars", njoj suprotna greska "pars pro toto" i svakako jedan ogroman "argumentum ad ignorantiam". Da objasnjavam sve ove greske, necu trositi vreme, tako da izvolite guglati. To sam zakljucio uzevsi u obzir rasprave koje sam vodio sa drugim fanovima cetnika koji su, kol'ko tol'ko znali da formulisu neke teze; 3) Sam izvor nije naveden, a i da je naveden, diskutabilan je kao i svaki drugi izvor; 4) Najzad nesto sto bi licilo na moje kontraargumente, kazem licilo, jer vase cak i ni na sta ne lici tako da se necu preterano maltretirati. i) Nije navedeno sta su ovi ljudi radili ranije, tacnije nesto vise o njihovim ulogama u ratu, tako da ostaje da nagadjamo; ii) iz ovog navedenog, da se zakljuciti da su to u najvecoj meri bili ljudi koji su, direktno ili indirektno saradjivali sa cetnicima, pa su samim tim i legitimna meta onih drugih. Neki od pomenutih su, a ovde to stoji cak saradjivali i sa Nedicevcima, koji su opet, saradjivali sa nacistima; iii) Medju navedenima, relativno je mali broj onih za koje mozemo nagadjati da su bili skroz cisti u svemu tome. Takve zlocine, rekao sam u proslom postu, osudjujem. Nazalost, vecina nije bila takva.

Za postenu, ljudsku raspravu sam uvek otvoren, a trolovanje vise necu tolerisati. Ubuduce cu komentare koji ne mogu da doprinesu razvitku kvalitetne rasprave, ili koji nisu jasno formulisani, jednostavno uklanjati. Smrt fasizmu!!!

mile

#83

2013-02-18 11:00

Dakle citam komentare i ne mogu da verujem! I posle toliko godina vi se prepucavate, a sto je najgore niko od vas nije bio ni spermatozoid u to vreme. Dokle bre vise?! Zar nam nije dosta "prijatelja komsija" jos treba izmedju sebe da se bijemo? Rat nije nikom doneo nista dobro, svi su u pravu i svi su u krivu, pobednika nema, samo grobovi, a tamo gde su grobovi, i jednih i drugih, zasigurno ne moze biti pobednika. A sto se serije tice, pa nije ni pocela da se emituje a vec ima onih koji tacno znaju radnju serije i traze da se zabrani emitovati, zaboravljajuci da su dosla druga vremena. Tipicno za vas! Ali dovoljan im je bio naslov serije da se odmah podignu negativne tenzije. Ako smo godinama mogli da gledamo kako "drugovi partizani izgladnjeli prolaze kroz vocnjak a ne smeju da uberu ni jednu vocku, jer to nije u skladu oslobodilackog pokreta" i "more" slicnih nebuloza na tu ratnu temu, pa pustimo i da vidimo kroz Bajiceve oci te drugove partizane i bracu cetnike. Ili se neki boje da se pokaze nesto sto je 50 godina bila tabu/zabranjena tema?

Gost

#84

2013-05-29 09:26

Hoćete pokvariti ionako već glup narod tom odvratnom serijom?

Gost

#85 Re: sramota

2013-07-03 10:36

#11: - sramota

BANDO KOMUNISTICKA

ZA KRALJA I OTADZBINU,SLOBODA ILI SMRT

SMRT KOMUNJARAMA,USTASAMA,BALIJAMA I SIPTARIMA

 


Gost

#86

2013-11-07 15:08

treba vise promocije...
SF-SN!
zoki smederevac...

#87

2013-11-12 12:55

Dokle bre Srbi da se delite...To je uvek bila i ostace borba za vlast a narod ko pita...Da se izmire Srbi...dosta je bilo rata i ratova izmedju nas...

Gost

#88 Milorad Radomirovic

2014-11-11 22:48

#81: -  

 

cetnici bog was proklo

#89 Re: Četnici andjelčići i žrtve

2016-08-25 18:43

jebem ti mater idi u picku materinu

#90 Re:

2016-08-25 18:45

#84: -  

 

Kalabic

#91

2018-08-08 20:45

CRVENU BANDU KOJA JE DO SRZI ANTISRPSKA ISTREBITI.TO CEMO UZ POMOC ZAPADA KONACNO USPETI UKLONITI IH IZ UDZBENIKA IZ ISTORIJE IZ SECANJA SA SPOMENIKA I UBEDITI MLADJE NARASTAJE DA NISU NI POSTOJALI.

Da

#92 Re: Re: Ravnogorska serija

2019-10-17 13:44