PETICIJA: STOP UBIJANJU NAPUŠTENIH PASA!

Ne sombrer par dans l'horreur, nous France qui vous avons aidé, ne reproduisez pas ce que vous avez subi envers des animaux innocents et sans défenses, souvenez-vous de ce que dit le Coran
L'Islam et le respect des animaux





L’Islam comprend des enseignements qu’il peut être utile de soumettre à tous ceux qui défendent la dignité des animaux. Le Coran affirme ainsi : « Nulle bête marchant sur terre, nul oiseau volant de ses ailes, qui ne soit comme vous en communautés. » (Coran, 6,38).

Cela signifie que les espèces animales bénéficient du statut de créature, tout comme les êtres humains.

Le Prophète Muhammad lui-même s’est exprimé très clairement sur ce thème en de nombreuses occasions. Il dit un jour :
« Une femme a été tourmentée en enfer à cause d’une chatte qu’elle avait enfermée jusqu’à ce qu’elle pérît. A cause de l’animal, elle entra en enfer. Elle ne l’avait ni nourrie, ni abreuvée alors qu’elle l’avait enfermée, ne lui laissant pas la possibilité de consommer ses proies. » (Al-Bukhârî, Muslim)

Un jour, des enfants avaient attaché un oiseau vivant en le prenant pour cible. Ibn ‘Umar, disciple du Prophète, s’exclama : « Le Prophète a maudit celui qui se sert comme cible de tout être vivant (attaché). » (Al-Bukhârî, Muslim)

Le Prophète vit une fois un âne marqué sur le visage. Il désapprouva la chose et déclara : « Que Dieu maudisse celui qui l’a marqué ! » Il ordonna que l’âne fût marqué sur sa croupe, c’est-à-dire la partie la plus éloignée du visage. (Muslim)

Evoquons encore ces événements : « Nous étions en voyage. Nous vîmes alors un oiseau avec ses deux petits. Nous prîmes les oisillons et leur mère se mit à voler au-dessus de nos têtes. A ce moment arriva le Prophète qui demanda : « Qui a fait de la peine à cet oiseau en lui prenant ses petits ? Allez, rendez-lui ses enfants ! » Un autre jour, il apprit que des hommes avaient brûlé une fourmilière. Il demanda alors : « Qui l’a brûlée ? » Ses compagnons répondirent: « Nous. » Il déclara : « Il ne convient à personne de châtier par le feu, sinon le Maître du feu. » (Abû Dâwûd)

Cela se passait au VIIe siècle, bien avant que l’on envisage en Europe des associations pour la protection des animaux.

Aimer et protéger les animaux fait donc partie des enseignements de l’Islam. Même lorsqu’il s’agissait de se nourrir, le Prophète commandait aux croyants d’aiguiser leur lame avant de procéder à l’abattage et d’épargner à l’animal toute souffrance.

Et il nous dit aussi combien le Créateur apprécie de nous voir protéger sincèrement et avec bonté les espèces qui nous sont inférieures et qui dépendent de nous. Le Prophète raconta un jour ce récit :

« Alors qu’un homme cheminait, il fut pris d’une grande soif. Il trouva un puits dans lequel il descendit et but. Quand il en sortit, il vit un chien haletant qui mangeait de la boue sous l’effet de la soif. L’homme se dit : « Ce chien est en proie à une soif semblable à celle que je viens d’éprouver il y a peu. » Il descendit alors dans le puits et remplit d’eau sa chaussure qu’il tint entre ses dents jusqu’à ce qu’il se hissât en dehors du puits. Ainsi, il donna à boire au chien. Dieu lui en fut reconnaissant de sorte qu’il lui pardonna, et le fit entrer au paradis. » Les compagnons du Prophète lui demandèrent (surpris) : « Ô Messager de Dieu, nous serions récompensés pour (avoir été compatissants envers) des animaux ? » Le Prophète dit : « Pour tout foie humide (c'est-à-dire tout être vivant), il y a une récompense.» (Al-Bukhârî, Muslim)

Le même événement est rapporté, mais cette fois en faveur d’une prostituée. Le Prophète a dit : « Un chien à demi-mort de soif tournait autour d’un puits, lorsqu’il fut remarqué par une prostituée juive qui enleva sa chaussure et s’en servit pour lui donner à boire. Ce geste lui valut d’être pardonnée. » (Al-Bukhârî, Muslim)

On voit combien les portes de la clémence divine restent ouvertes à toutes et à tous.

Tel est l'Islam, tel est notre Prophète
Travailler avec les associations, pour des refuges adaptés aux animaux, l'éducation de la population pour lutter contre les abandons, une campagne de stérilisation qui sera plus efficace qu'une tuerie barbare, que le Monde condamnera

Pogledajte strukturu stanovnika koji izazivaju gladne i iznemogle pse. Odakle dolaze pristalice zlocina i koji mediji podizu tenzije za ubijanjem.

Vec sam napisao

This MUST stop ....we are ONE...Great AND small.

kada neko kaze da je neki covek zivotinja sigurno hoce da ga pohvali a ne da ga kritikuje ja bar mislim tako jer su zivotinje bolje od svih nas zajedno

#75: -

e pa nije tacno ne treba pse kastrirati

Budite ljudi!

samo tako imate potpunu podrsku iz Hrvatske svaka cast!!!!!

The atrocities that people decide it is in their right to do is against all things human and humane. PLEASE stop this. The people in the countries around the world are against cruelty towards animals!

Imam 70 godina od svoje 30 godine sam vlasnik pasa. Samo prva dva su bili "rasni" dakle do danas za 40 godina imao sam mislim sedam i uglavnom po dva. Otada sam uzimao pse sa ulice a nekoliko sau uzeli i moji prijatelji. Poslednjih godina sam imao dva psa i mačku koja danas ima 17 godina. Naravno i ona je nađena kao slepo mače na ulici. Svi su se uvek slagali. Zaključak, psi sa ulice su mnogo patniji i disciplinovaniji nego tkzv. rasni psi. Hranim nekoliko pasa u okolini ulice gde stanujem i to mi čini veliko zadovoljstvo. Očajan sam kada čujem za primere mučenja životinja. Ne želim nikome zlo, ali bih tim neljudima koji ksape životinje odredio najstrožije kazne i prinudan rad u korist životinja. Čovek koji može činiti takvo zlo životinji spreman je to isto raditi i ljudima. Uostalom to se pokazalo u ovim poslednjim ratovima. Smatram da je lov nešto što treba zabraniti, jer lovci nisu ništa drugo nego kasapini u rukavicama. Kada vidim negde lovaćke trofeje po zidovima, momentalno napuštam to mesto.
Smatram da ne postoji opravdanje za legalizovano ubijanje jelena, srna, zečeva, lici, vukova i medveda i drugih životinja u lovu. Sve je to zločin protiv prirode. Uzmite neku napuštenu životinju sa ulice, ona će vam promeniti život i oplemeniti vas. Hvala Bogu da sam i ja usrećio životinje koje sam imao. Budimo dobri ljudi, jer biti samo čovek ne znači da si i dobro biće.

Volim životinje.... Oni su naši dece.....

#886: -

 

Bravo au peuple Bosniaque qui se montre humain et a l'intelligence de s'opposer à l'horreur et demande l'application de la loi précédente favorable à un vrai programme pour les animaux, la seule efficace, dans le respect de la vie. Ecoutez-les, tuer, massacrer est le contraire d'un pays qui se veut civilisé.

Namera mi nije da stanemo u odbranu psa nego u odbranu razuma. Zajdeno smo na ovoj planeti i treba da se ponasamo razumno i da postujemo jedni druge i pravila prirode. Psi nisu svojom krivicom na ulicama. Cinjenica je da je vecina napustena od neodgovornih vlasnika (vecina sa sela svoju stenad ostavljaju na ulicama gradova). Drzava treba da kontrolise uzgajivace, spovedi generalnu sterilizaciju i kazni vlasnike koji svoje pse ostavljaju na ulici, a ne da ubija neduzne zivotinje i da izaziva revolt i zaprepašćenje.

Mogu samo da kazem da su se na jadnim, napustenim, zlostavljanim, neduznim za ratove, ekonomske krize I ostalo-psima, izivljavali svih ovih godina, politicari, losi veterinari, poremeceni - ljudi. I sada su im opet krivi za sve - psi, sramoto ljudska! I samo cu citirati Romena Rolana " Okrutnost prema zivotinjama, a vec I samo ucestvovanje u njihovoj patnji je, po mom misljenju, jedan od najtezih grehova ljudskog roda, temelj ljudske pokvarenosti. Ako covek stvara toliko patnje, kakvo onda ima pravo da se zali ako I sam pati".

Primetila sam - da kada god se desavaju neke premetacine u politici, na drzavnoj sceni, odmah se skrece tema na problem prekomernog broja pasa..... ma kako je to moguce!
Pozivam vas normalne, da primetite to isto. Mnogi su se obogatili na ovim nesrecnim bicima!
Silne pare su izmusli iz budzeta za resavanje problema pasa, a oni cak i nisu problem!
Jer ako jedan nasilnik trenira psa da napada, ko je tu kriv? Pas ili covek? Ako ja to prijavim policiji, a policija mi odgovori da moze da odreaguje na moj poziv kada resi druge prioritetnije slucajeve, ko je tu kriv???? Sta radi ova drzava, koga mi to biramo da nam resave probleme?
Mislim da ovu drzavu treba da vode ljudi, koji prethodno treba da prodju neku vrstu testa kod psihijatra....pa onda da se ustolice, "kako dolikuje".

ako se nazivamo ljudima to je obaveza da zastitimo i pomognemo slabijim zivim bicima za koje smo direktno odgovorni jer dijelimo istu zemlju i vazduh.

LET'S STOP NEXT GENOCIDE IN BOSNIA, LET'S STOP ANIMALS' ''SREBRENICA''!!!

Tužna priča o psu

Prva nedelja: Danas punim nedelju dana. Kako je lepo biti deo ovog Sveta...

Prvi mesec: Majka se odlično stara o meni. Zaista je majka za primer...

Dva meseca: Danas su me odvojili od majke. Ona je bila veoma uznemirena zbog toga i ispratila me je tužnim pogledom. Nadam se da će moja nova ljudska porodica brinuti o meni toliko dobro kao ona.

Četiri meseca: Odrastao sam veoma brzo i sve mi privlači pažnju.U mojoj kući žive i mala deca koja su mi kao mlađa braća. Često se igramo, oni mene vuku za rep a ja ih u igri povremeno malo gricnem.

Pet meseci: Danas su vikali na mene. Gazdarica je ljuta pošto sam se ispiškio u kući ali mi nikad nisu rekli gde bi trebalo to da radim. Sada spavam u hodniku. To mi se nimalo ne dopada.

Osam meseci: Ja sam jedan veoma srećan pas! Imam toplinu doma, i osećam se veoma sigurno i zaštićeno...Mislim da me moja ljudska porodica zaista voli. Celo dvorište je moje pa ja često prevaziđem sebe kopajući zemlju kao što su to radili moji preci da bi sakrili hranu. Moji i ne pokušavaju da me nauče novim stvarima pa je verovatno ovo što radim sasvim u redu.

Dvanaest meseci: Danas punim godinu dana. Odrastao sam pas. Međutim moji vlasnici kažu da sam porastao više nego što su oni očekivali.
Kako li su samo ponosni na mene!

Trinaest meseci: Danas su me vezali. Skoro da nisam mogao ni da se mrdnem, na sunce kada mi je hladno ili u hlad kada je vrućina. Kažu da će da me posmatraju i da sam nezahvalan. Ništa ne razumem.

Petnaest meseci: Sve se promenilo... Drže me zaključanog na terasici. Jako sam usamljen. Moja porodica me više ne želi. Ponekad čak zaborave da sam žedan ili gladan. Kada pada kiša, nemam ni krov nad glavom.

Šesnaest meseci: Danas su me sklonili sa terase. Bio sam siguran da su mi sve oprostili da sam skakao od sreće. Rep mi radi kao navijen. Štaviše, mislio sam da me vode u šetnju!!! Krenuli smo u pravcu autoputa kada su odjednom zaustavili auto, otvorili vrata i izašli napolje. Bio sam srećan misleći da ćemo ceo dan provesti u prirodi. Ne shvatam zašto su naglo zatvorili vrata i otišli. Stanite!!! Lajao sam! Bili su me zaboravili...Trčao sam za automobilom iz sve snage. Moja tuga je rasla kako sam ostajao bez daha a oni ubrzavali...Na kraju sam shvatio šta se desilo... Napustili su me.

Sedamnaest meseci: Uzalud tražim put kući, sâm i napušten. Lutajući tako, naišao sam i na neke dobre ljude koji su se sažalili na mene i dali mi nešto hrane. Očima im pokazujem zahvalnost iz dubine duše. Nadam se da će me usvojiti, bio bih poslušan kao nikada do tada!!! Nažalost oni samo sležu ramenima i kažu nešto kao - jadan mali, verovatno se izgubio.....

Osamnaest meseci: Pre neki dan sam prolazio pored škole i video mnoštvo dece nalik mojoj braći iz porodice. Prišao sam im bliže a jedna grupica je počela da me gađa kamenjem, glasno se smejući. Takmičili su se ko će me preciznije pogoditi. Jedan kamen me je pogodio pravo u oko i od tada više ne vidim na njega.

Devetnaest meseci: Neverovatno! Kada sam lepše izgledao, ljudi bi se i sažalili na mene. Sada sam veoma slab i izgledam užasno. Izgubio sam jedno oko i ljudi me teraju kada pokušam da se odmorim u njihovoj blizini.

Dvadeset meseci: Jedva se krećem. Danas su me kola udarila kada sam pokušao da pređem ulicu. Bio sam na pešačkom prelazu. Nikada neću zaboraviti zadovoljan izraz lica vozača koji me udario. Bolje da me na mestu ubio. Ovako mi je samo slomio zadnje noge! Bol je neizdrživ! Noge me ne drže. Jedva sam se dovukao do trave pored puta. Deset dana sam bio na suncu, kiši i hladnoći bez imalo vode i hrane. Nisam više u stanju da se pomerim. Sve me mnogo boli. Nalazim se na veoma vlažnom mestu i čini mi se da i dlaka počinje da mi opada. Neki prolaznici se prave da me ne vide, dok drugi govore jedni drugima da ne prilaze.


***

Skoro da sam bez svesti ali sam nekom unutrašnjom snagom uspeo da otvorim oči. Njen topli glas me probudio. "Jadni mala kuco, kako su te to ostavili". Sa njom je bio i jedan čovek u belom koji me pogledao izbliza i rekao: "Žao mi je, ali ne možemo ga spasiti. Najbolje da mu skratimo muke". Devojka je pristala dok su joj suze išle niz lice. Uspeo sam nekako da pomerim rep, pogledam je i zahvalim joj se što mi je pomogla da konačno pronađem mir.

U momentu dok sam osećao sitni ubod igle, pre nego što sam pao u večni san, pomislih:- Zašto sam se uopšte rodio kada me niko nije želeo?